Probiotik za more i putovanja – kada ga uzeti i kako ga čuvati

Promena ishrane, drugačija voda, obroci u restoranima i na švedskim stolovima, visoke temperature, putni stres i narušena dnevna rutina mogu tokom odmora izazvati nadutost, gasove, grčeve, mučninu ili dijareju. Zbog toga se pred more i putovanje često postavlja pitanje: da li treba početi sa probioticima pre polaska i mogu li oni sprečiti stomačne tegobe?

Probiotik može biti praktičan deo putne apoteke, naročito kod osoba koje su ranije imale digestivne tegobe tokom putovanja. Ipak, važno je imati realna očekivanja. Probiotik nije zaštitna barijera koja sprečava svaku infekciju, ne može učiniti nebezbednu hranu bezbednom i ne zamenjuje oralnu rehidrataciju kada se dijareja već pojavi.

Zašto su stomačne tegobe češće tokom putovanja?

Nije samo „promena klime“ razlog zbog kojeg se tokom odmora mogu javiti problemi sa varenjem. Putovanje istovremeno menja više navika i uslova kojima je organizam svakodnevno izložen.

• Drugačija hrana: masniji obroci, začinjena jela, veća količina slatkiša, alkohola ili hrane koju osoba inače retko konzumira.
• Promena kvaliteta vode: voda može biti zdravstveno bezbedna za lokalno stanovništvo, ali drugačiji sastav i mikrobiološki rizici na pojedinim destinacijama mogu predstavljati problem za putnike.
• Nepravilno čuvanje hrane: visoka temperatura ubrzava kvarenje namirnica, naročito mesa, ribe, jaja, mlečnih proizvoda i gotovih jela.
• Švedski stolovi i hrana koja dugo stoji: rizik raste kada se hladna hrana ne održava dovoljno hladnom, a topla dovoljno toplom.
• Promena ritma pražnjenja: dugo sedenje, odlaganje odlaska u toalet, manjak kretanja i promena rutine mogu izazvati zatvor i nadutost.
• Putni stres: stres, strah od letenja, gužve i nedostatak sna mogu pojačati tegobe kod osoba sa osetljivim varenjem ili sindromom iritabilnog creva.
• Visoka temperatura: pojačano znojenje povećava rizik od dehidratacije, koja postaje ozbiljnija kada se udruži sa dijarejom ili povraćanjem.

Stomačne tegobe na putovanju zato ne nastaju uvek zbog „poremećene crevne flore“. Uzrok može biti prejedanje, intolerancija na hranu, zatvor, infekcija, trovanje hranom, stres ili postojeća bolest digestivnog sistema.

Može li probiotik sprečiti putničku dijareju?

Pojedini probiotski sojevi, uključujući određene bakterijske sojeve i probiotski kvasac Saccharomyces boulardii, ispitivani su u prevenciji putničke dijareje. Međutim, rezultati nisu dovoljno ujednačeni da bi se moglo tvrditi da probiotici pouzdano sprečavaju dijareju kod putnika.

Problem je u tome što se proizvodi razlikuju prema:

• vrsti i tačno određenom soju mikroorganizama;
• broju živih mikroorganizama u dnevnoj dozi;
• kombinaciji sojeva;
• dužini primene;
• uslovima čuvanja;
• destinaciji i stvarnom uzroku dijareje.

Rezultat istraživanja jednog probiotskog soja ne može se preneti na svaki proizvod koji na kutiji ima napisano „probiotik“. Zbog toga proizvod treba posmatrati kao dodatnu podršku crevnoj mikrobioti, a ne kao garanciju da se dijareja neće pojaviti.

Kada početi sa probioticima pre mora?

Ne postoji jedan, naučno potvrđen broj dana koji važi za svaki proizvod i svaku osobu. Saveti da se svaki probiotik mora početi tačno tri, pet ili sedam dana pre puta previše su pojednostavljeni.

Najracionalniji pristup je sledeći:

• proverite da li je proizvod namenjen svakodnevnoj primeni, putovanjima ili određenoj digestivnoj tegobi;
• pročitajte kada proizvođač preporučuje početak primene;
• ne menjajte samostalno preporučenu dozu;
• proizvod prvi put nemojte uzeti neposredno pred polazak ako ste ranije burno reagovali na dodatke ishrani;
• kod dece, trudnica i osoba sa hroničnim bolestima proverite da li je preparat pogodan za konkretnog korisnika.

Neki proizvodi namenjeni putovanjima preporučuju da se primena započne nekoliko dana pre polaska i nastavi tokom boravka. Drugi se koriste samo tokom perioda povećanog rizika ili u skladu sa individualnim savetom farmaceuta. Uputstvo jednog proizvoda ne treba primenjivati na drugi preparat.

Kako izabrati probiotik za putovanje?

Najskuplji proizvod, najveći broj milijardi ili najduža lista bakterija nisu automatski najbolji izbor. Za putovanje treba posmatrati i sastav i praktičnost primene.

Osobama koje nemaju mogućnost čuvanja u frižideru može biti praktičniji proizvod koji je prema deklaraciji stabilan na sobnoj temperaturi. To ipak ne znači da ga treba ostaviti na suncu, u automobilu ili u torbi na plaži.

Saccharomyces boulardii na putovanju

Saccharomyces boulardii je probiotski kvasac, a ne bakterija. Nalazi se u različitim preparatima namenjenim podršci kod određenih oblika dijareje i tokom antibiotske terapije.

Činjenica da se radi o probiotskom kvascu ne znači da je proizvod pogodan za svakoga niti da će pouzdano sprečiti putničku dijareju. Potrebno je proveriti:

• uzrast od kojeg je proizvod dozvoljen;
• količinu u dnevnoj dozi;
• način i trajanje primene;
• upozorenja navedena na deklaraciji;
• da li osoba koristi antimikotik;
• da li postoji ozbiljno oslabljen imunitet ili teško zdravstveno stanje.

Preparati sa probiotskim kvascem zahtevaju poseban oprez kod teško obolelih, imunokompromitovanih i hospitalizovanih osoba, naročito kod pacijenata sa centralnim venskim kateterom. Takvi pacijenti ne treba samostalno da uvode probiotik.

Probiotik za decu na moru

Kod dece izbor proizvoda ne treba zasnivati na tome šta koriste roditelji. Preparat mora biti prilagođen uzrastu, obliku primene i zdravstvenom stanju deteta.

Pre kupovine proverite:

• minimalni uzrast naveden na proizvodu;
• da li dete može bezbedno da proguta kapsulu;
• da li se kapsula sme otvoriti;
• u kojoj količini vode se kesica rastvara;
• da li se pripremljena doza mora odmah popiti;
• uslove čuvanja nakon otvaranja;
• prisustvo alergena i zaslađivača.

Najveći neposredni rizik kod dijareje i povraćanja kod dece nije „gubitak dobrih bakterija“, već gubitak tečnosti i elektrolita. Zbog toga u putnoj apoteci treba imati odgovarajući preparat za oralnu rehidrataciju, a ne samo probiotik.

Posebno obratite pažnju na suva usta, smanjeno mokrenje, odsustvo suza pri plaču, upale oči, neuobičajenu pospanost, izrazitu razdražljivost i odbijanje tečnosti. To mogu biti znaci dehidratacije koji zahtevaju procenu zdravstvenog radnika.

Kako nositi i čuvati probiotik na putu?

Živi mikroorganizmi mogu biti osetljivi na temperaturu, vlagu i način čuvanja. Međutim, različiti proizvodi nemaju iste zahteve. Neki moraju da se čuvaju u frižideru, dok su drugi proizvedeni tako da ostanu stabilni na sobnoj temperaturi.

Deklaracija konkretnog proizvoda ima prednost nad svakim opštim savetom.

Tokom vožnje automobilom

• Ne ostavljajte probiotik u parkiranom automobilu, naročito na komandnoj tabli, sedištu ili u prtljažniku izloženom visokoj temperaturi.
• Držite ga u kabini automobila, dalje od direktnog sunca.
• Ako preparat zahteva hlađenje, koristite odgovarajuću izolovanu torbu prema savetu farmaceuta i uputstvu proizvođača.
• Ne dozvolite da pakovanje bude direktno naslonjeno na zamrznuti uložak jer zamrzavanje takođe može oštetiti proizvod.

Tokom putovanja avionom

• Čuvajte proizvod u originalnom pakovanju sa deklaracijom i rokom trajanja.
• Praktičnije ga je držati u ručnom prtljagu, gde je dostupniji i manje izložen nepoznatim temperaturnim uslovima.
• Za tečne proizvode i rashladnu opremu proverite pravila konkretnog aerodroma i avio-kompanije.
• Ako je neophodan hladni režim, unapred proverite kako se proizvod može bezbedno transportovati.

U apartmanu ili hotelu

• Ne držite proizvod na prozorskoj dasci, terasi, u kupatilu ili pored šporeta.
• Ako nije potreban frižider, čuvajte ga na suvom i tamnom mestu prema deklaraciji.
• Hotelski mini-frižider ne mora uvek održavati stabilnu temperaturu; proverite da li je odgovarajući za proizvod koji zahteva hlađenje.
• Probiotik nemojte nositi na plažu ako nema potrebe da ga uzmete tokom boravka tamo.

Šta uraditi ako se dijareja pojavi na putovanju?

Kada se pojavi dijareja, najvažnije je proceniti njenu težinu i sprečiti dehidrataciju. Probiotik može biti samo deo pristupa i ne treba da odloži nadoknadu tečnosti.

1. Nadoknadite tečnost i elektrolite

Kod učestalih tečnih stolica voda sama po sebi možda neće biti dovoljna jer organizam gubi i natrijum, kalijum i druge elektrolite. Rastvor za oralnu rehidrataciju treba pripremiti tačno prema uputstvu.

• Ne stavljajte više ili manje vode od navedene količine.
• Ne dodajte dodatni šećer, sok ili gazirani napitak.
• Pripremljeni rastvor uzimajte u malim i čestim gutljajima.
• Kod povraćanja napravite kratku pauzu, a zatim nastavite veoma malim količinama.
• Poštujte rok u kojem pripremljeni rastvor može da se koristi.

2. Birajte jednostavniju hranu koju podnosite

Nije neophodno gladovati. Kada osoba može da jede, obroke treba uvoditi prema apetitu i toleranciji. Privremeno izbegavajte veoma masnu hranu, velike količine alkohola, obilne obroke i namirnice koje dodatno pogoršavaju tegobe.

3. Ne pokušavajte samo da „zaustavite“ svaku stolicu

Preparati za simptomatsko ublažavanje dijareje nisu pogodni za svaku situaciju. Poseban oprez je potreban kada postoje temperatura, krv u stolici, jak bol ili sumnja na ozbiljniju infekciju. Lekove koristite prema uputstvu i savetu zdravstvenog radnika.

4. Procijenite da li je potreban lekar

Potražite medicinsku pomoć ako se jave:

• krvava ili crna stolica;
• visoka temperatura;
• jak ili progresivan bol u stomaku;
• uporno povraćanje i nemogućnost uzimanja tečnosti;
• izražena slabost, omaglica, konfuzija ili nesvestica;
• veoma retko mokrenje ili drugi znaci dehidratacije;
• dijareja koja je intenzivna, traje ili se pogoršava;
• simptomi kod bebe, malog deteta, trudnice, starije ili hronično bolesne osobe.

Kako smanjiti rizik od putničke dijareje?

Najefikasnije mere nisu u kutiji probiotika, već u izboru vode i hrane.

• Pijte vodu iz originalno zatvorenih pakovanja kada bezbednost vode nije pouzdana.
• Izbegavajte led ako ne znate od kakve je vode napravljen.
• Birajte hranu koja je dobro termički obrađena i poslužena topla.
• Izbegavajte hranu koja dugo stoji na sobnoj temperaturi ili na švedskom stolu.
• Voće operite bezbednom vodom ili ga sami oljuštite.
• Budite oprezni sa sirovim mesom, ribom, školjkama, jajima i nepasterizovanim proizvodima.
• Perite ruke sapunom i vodom, posebno pre jela i nakon toaleta.
• Kada pranje nije moguće, koristite odgovarajuće sredstvo za dezinfekciju ruku.
• Ne preterujte sa hranom i alkoholom prvih dana odmora.

Čak ni potpuno pravilna primena probiotika ne može poništiti rizik od nebezbedne hrane ili kontaminirane vode.

Šta spakovati za stomak i varenje?

Putna apoteka treba da bude prilagođena destinaciji, trajanju puta, uzrastu putnika i postojećim bolestima. Za digestivne tegobe mogu biti korisni:

Navedeni proizvodi predstavljaju primere dostupnih formulacija, a ne univerzalnu preporuku za svakog putnika. Izbor mora biti prilagođen uzrastu, zdravstvenom stanju, terapiji, destinaciji i deklaraciji konkretnog proizvoda.

Povezane teme i korisni vodiči

• Probiotici – vrste, pravilna upotreba i najčešće zablude
• Putna apoteka za letovanje – šta poneti na odmor
• Saveti za pripremu putne apoteke i sigurnije putovanje

Česta pitanja o probioticima za more i putovanja

Da li treba početi probiotik pre mora?
Ne postoji univerzalno pravilo koje važi za sve proizvode. Ako deklaracija konkretnog preparata preporučuje početak nekoliko dana pre putovanja, pratite to uputstvo. Probiotik nije obavezan za svaku zdravu osobu koja putuje.

Koliko dana pre puta treba početi probiotik?
Broj dana zavisi od konkretnog proizvoda. Nije opravdano primenjivati isto pravilo od tri, pet ili sedam dana na sve probiotske formulacije.

Da li probiotik sigurno sprečava putničku dijareju?
Ne. Istraživanja nisu dovoljno ujednačena da bi se probiotici rutinski preporučili kao pouzdana prevencija putničke dijareje. Bezbedna voda, hrana i higijena ostaju ključne mere.

Koji probiotik je najbolji za more?
Ne postoji jedan najbolji proizvod za sve. Izbor zavisi od uzrasta, sastava, tačno navedenih sojeva, načina primene, zdravstvenog stanja i mogućnosti pravilnog čuvanja.

Da li je Saccharomyces boulardii dobar za putovanja?
Ovaj probiotski kvasac nalazi se u proizvodima koji se koriste kod određenih digestivnih tegoba, ali ne garantuje prevenciju putničke dijareje. Potrebno je proveriti uzrast, dozu i upozorenja.

Da li probiotik mora da se čuva u frižideru?
Ne mora svaki. Neki proizvodi zahtevaju hlađenje, dok su drugi stabilni na sobnoj temperaturi. Uvek proverite deklaraciju konkretnog pakovanja.

Da li probiotik sme da ostane u automobilu?
Ne treba ga ostavljati u zagrejanom ili parkiranom automobilu. Čak i proizvodi stabilni na sobnoj temperaturi mogu biti oštećeni ekstremnom toplotom.

Da li probiotik mogu da nosim na plažu?
Nema potrebe da ga nosite na plažu ako se doza može uzeti u smeštaju. Direktno sunce i visoka temperatura nisu odgovarajući uslovi za čuvanje.

Šta ako je probiotik nekoliko sati bio na vrućini?
Nemoguće je dati opšti odgovor bez podataka o proizvodu, temperaturi i trajanju izlaganja. Proverite uputstvo i obratite se farmaceutu ili proizvođaču. Nemojte pretpostaviti da je proizvod sigurno ispravan.

Da li je probiotik dovoljan ako dete dobije dijareju?
Ne. Kod dece je najvažnije sprečiti dehidrataciju pravilnom oralnom rehidratacijom. Ako dete odbija tečnost, retko mokri, deluje pospano ili ima druge znakove upozorenja, potreban je lekar.

Da li treba poneti i oralni rehidratacioni rastvor?
Da. Preparat za oralnu rehidrataciju jedan je od najvažnijih delova putne apoteke, posebno kada putuju deca, starije osobe ili osobe osetljive na gubitak tečnosti.

Da li smeju da se uzimaju dva probiotika istovremeno?
Više proizvoda ne znači automatski bolji efekat. Kombinovanjem se mogu nepotrebno duplirati sojevi, doze i dodatni sastojci. Pre kombinovanja zatražite savet farmaceuta.

Da li probiotik može da se rastvori u toplom čaju?
Ne treba ga mešati sa vrućim napitkom osim ako proizvođač izričito ne navodi drugačije. Visoka temperatura može smanjiti održivost živih mikroorganizama.

Zaključak

Probiotik može biti koristan i praktičan deo putne apoteke, ali mu ne treba pripisivati mogućnosti koje nema. Ne postoji proizvod koji garantuje da se tokom mora ili putovanja neće pojaviti dijareja, nadutost ili drugi problemi sa varenjem.

Prilikom izbora proverite tačno navedene sojeve, dnevnu dozu, uzrast, način primene i uslove čuvanja. Proizvod ne ostavljajte u zagrejanom automobilu, na direktnom suncu ili u torbi na plaži, čak ni kada ne zahteva frižider.

Najvažniju zaštitu i dalje predstavljaju bezbedna voda i hrana, pravilna higijena i razumno ponašanje tokom putovanja. Ako se dijareja pojavi, prioritet je nadoknada tečnosti i elektrolita. Probiotik može biti dodatna podrška, ali ne treba da odloži pregled kada postoje znaci ozbiljnije infekcije ili dehidratacije.