Probiotici se danas nalaze u kapsulama, kesicama, kapima, fermentisanim proizvodima i formulama namenjenim različitim uzrastima i potrebama. Najčešće se koriste tokom i nakon antibiotske terapije, kod određenih digestivnih tegoba ili kao podrška ravnoteži crevne mikrobiote. Ipak, činjenica da proizvod sadrži „dobre bakterije“ ne znači automatski da će odgovarati svakoj osobi i svakom problemu.

Najvažnija istina o probioticima glasi: nije svaki probiotik isti. Njihovo delovanje zavisi od tačno određenog mikroorganizma, soja, količine, načina primene i zdravstvenog problema zbog kojeg se koriste. Rezultati istraživanja jednog soja ne mogu se automatski pripisati svim drugim probioticima.

Najvažnije ukratko: dobar probiotik se ne bira samo prema broju milijardi mikroorganizama ili broju sojeva. Potrebno je proveriti pun naziv soja, preporučenu namenu, dozu, rok upotrebe, način čuvanja i podatak da li je količina živih mikroorganizama garantovana do isteka roka trajanja.

Šta su probiotici?

Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se primene u odgovarajućoj količini, mogu pružiti zdravstvenu korist domaćinu. Da bi se neki mikroorganizam opravdano nazvao probiotikom, nije dovoljno da prirodno živi u crevima ili da se nalazi u fermentisanoj hrani. Potrebno je da bude precizno identifikovan, bezbedan za predviđenu upotrebu i ispitan u odgovarajućoj količini.

Probiotici mogu pripadati različitim grupama bakterija, ali i kvasaca. Najpoznatiji su mikroorganizmi iz grupa Lactobacillus, odnosno rodova koji su ranije pripadali ovoj širokoj grupi, zatim Bifidobacterium, Streptococcus thermophilus i probiotski kvasac Saccharomyces boulardii.

Važno je razlikovati probiotik od crevne mikrobiote. Crevna mikrobiota, često nazivana i crevna flora, predstavlja složenu zajednicu mikroorganizama koji prirodno žive u digestivnom traktu. Probiotski preparat sadrži samo jedan ili više pažljivo odabranih mikroorganizama i ne predstavlja kompletnu crevnu mikrobiotu.

Probiotici, crevna mikrobiota i digestivno zdravlje

Probiotik, prebiotik, sinbiotik i postbiotik – u čemu je razlika?

Ovi izrazi se često koriste kao da znače isto, ali označavaju različite proizvode i komponente.

Pojam Šta predstavlja Važna napomena
Probiotik Živi mikroorganizam sa dokazanom koristi u odgovarajućoj količini. Korist mora biti povezana sa konkretnim mikroorganizmom, dozom i namenom.
Prebiotik Supstrat koji mikroorganizmi domaćina selektivno koriste i koji pruža zdravstvenu korist. Određena vlakna mogu imati prebiotička svojstva, ali nisu sva vlakna prebiotici.
Sinbiotik Kombinacija živih mikroorganizama i odgovarajućeg supstrata. Nije dovoljno samo spojiti bilo koji probiotik i bilo koje vlakno.
Postbiotik Preparat neživih mikroorganizama i/ili njihovih komponenti sa dokazanom koristi. Postbiotik nije samo proizvod u kojem su probiotske bakterije slučajno uginule.
Fermentisana hrana Hrana nastala kontrolisanim delovanjem mikroorganizama i njihovih enzima. Nije svaka fermentisana namirnica automatski izvor probiotika.

Da li jogurt, kefir i kiseli kupus sadrže probiotike?

Jogurt, kefir, kiseli kupus, kimchi i druge fermentisane namirnice mogu sadržati žive mikroorganizme, ali ih zbog toga ne treba automatski nazivati probioticima. Kod tradicionalno fermentisanih namirnica često nisu poznati tačni sojevi, njihova količina niti da li ostaju živi do trenutka konzumiranja.

Neke industrijski proizvedene namirnice mogu sadržati dodat, jasno naveden i ispitan probiotski soj. U tom slučaju je potrebno proveriti deklaraciju. Fermentisana hrana može biti deo raznovrsne ishrane, ali nije nužno zamena za preparat koji sadrži određeni soj u standardizovanoj količini.

Vrsta, soj i CFU – šta zaista treba gledati?

Naziv probiotskog mikroorganizma može imati tri važna dela: rod, vrstu i soj. Na primer, dva mikroorganizma mogu pripadati istoj vrsti, ali različitim sojevima i ne moraju imati potpuno isto delovanje.

Upravo zbog toga na kvalitetnoj deklaraciji treba tražiti pun naziv, uključujući oznaku soja. Tvrdnja da neki proizvod sadrži samo „laktobacile“ ili „bifidobakterije“ ne govori dovoljno o tome za šta je preparat ispitan.

CFU je skraćenica za jedinice koje formiraju kolonije i koristi se za izražavanje približne količine živih, sposobnih mikroorganizama. Na deklaracijama se zato često navode milioni ili milijarde CFU.

Više milijardi ne znači automatski bolji proizvod. Preparat sa manjim brojem dobro ispitanog soja može biti racionalniji izbor od proizvoda sa velikim brojem mikroorganizama bez jasno navedene namene i dokaza. Važno je i da deklarisana količina bude garantovana do kraja roka trajanja, a ne samo u trenutku proizvodnje.

Najčešće vrste probiotskih mikroorganizama

Grupa mikroorganizama Gde se može sresti Šta treba znati
Laktobacili i srodni rodovi Probiotski preparati, fermentisani mlečni proizvodi i druge fermentisane namirnice. Postoji veliki broj različitih vrsta i sojeva. Ne mogu se svi koristiti za istu namenu.
Bifidobacterium Prirodni deo crevne mikrobiote i čest sastojak probiotskih formulacija. Izbor treba zasnivati na tačno navedenom soju, dozi i ciljnoj grupi.
Streptococcus thermophilus Starter kultura u proizvodnji jogurta i sastojak pojedinih formulacija. Prisustvo u fermentisanom proizvodu samo po sebi nije dokaz probiotskog efekta.
Saccharomyces boulardii Preparati namenjeni određenim oblicima dijareje i primeni uz antibiotike. U pitanju je kvasac, a ne bakterija. Ne odgovara svim pacijentima i zahteva poseban oprez kod teško obolelih i imunokompromitovanih osoba.

Spisak mikroorganizama na pakovanju nije dovoljan da se zaključi da preparat deluje kod svakog problema. Najpouzdaniji izbor je proizvod kod kojeg su jasno navedeni soj, količina, preporučena namena i način primene.

Kada se koriste probiotici?

Probiotici se najčešće koriste kao dodatna podrška u situacijama u kojima postoji rizik od narušavanja ravnoteže crevne mikrobiote ili kada je za konkretan soj ispitana određena zdravstvena korist. Oni nisu univerzalna terapija i ne zamenjuju lekove, rehidrataciju, pravilnu ishranu niti pregled lekara.

Probiotici uz antibiotike

Antibiotici deluju na bakterije koje izazivaju infekciju, ali mogu uticati i na deo mikroorganizama koji prirodno žive u digestivnom traktu. Kod nekih osoba se tokom ili nakon terapije javlja mekša stolica ili dijareja povezana sa antibioticima.

Određeni probiotski sojevi i kombinacije mogu smanjiti rizik od dijareje povezane sa antibioticima, ali efekat nije isti kod svakog preparata. Probiotik zato ne treba birati samo prema natpisu „za antibiotike“, već prema deklaraciji i preporuci farmaceuta ili lekara.

  • Kod bakterijskih probiotskih kultura često se savetuje vremenski razmak u odnosu na antibiotik, u skladu sa uputstvom konkretnog proizvoda.
  • Saccharomyces boulardii je kvasac, pa antibakterijski antibiotici na njega ne deluju na isti način kao na bakterijske probiotike.
  • Probiotik ne poništava neželjene efekte antibiotika i nije razlog za samoinicijativno menjanje ili prekid terapije.
  • Trajanje primene nakon antibiotika nije univerzalno i zavisi od preparata, terapije, uzrasta i zdravstvenog stanja.

Ukoliko se tokom antibiotske terapije jave obilna ili učestala vodena dijareja, krv u stolici, temperatura, jak bol u stomaku, izražena slabost ili znaci dehidratacije, potrebno je obratiti se lekaru.

Akutna dijareja

Kod akutne dijareje najvažnije je sprečiti gubitak tečnosti i elektrolita. Oralni rehidratacioni rastvori imaju važniju i neposredniju ulogu od bilo kog probiotskog dodatka. Određeni probiotski sojevi mogu se koristiti kao dopunska mera, ali izbor zavisi od uzroka, uzrasta i težine simptoma.

Probiotik ne treba predstavljati kao preparat koji trenutno „zaustavlja“ svaku dijareju. Dijareja može biti posledica virusne ili bakterijske infekcije, antibiotika, intolerancije na hranu, hronične bolesti, putovanja ili drugog uzroka koji zahteva drugačiji pristup.

Pogledajte i dostupne preparate za dijareju i oralnu rehidrataciju, uz obavezno čitanje deklaracije i poštovanje uzrasnih ograničenja.

Nadutost, gasovi i osetljivo varenje

Nadutost i gasovi nemaju uvek isti uzrok. Mogu biti povezani sa načinom ishrane, brzim unošenjem hrane, intolerancijom na određene namirnice, zatvorom, sindromom iritabilnog creva ili drugim digestivnim poremećajima.

Neki probiotski sojevi mogu pomoći određenim osobama, ali tvrdnja da svaki probiotik rešava nadutost nije opravdana. Ukoliko se tegobe pogoršavaju, traju dugo, remete svakodnevni život ili su praćene gubitkom telesne mase, krvarenjem ili izraženim bolom, potrebno je utvrditi uzrok.

Sindrom iritabilnog creva

Kod sindroma iritabilnog creva rezultati istraživanja probiotika nisu ujednačeni. Neke osobe mogu osetiti poboljšanje pojedinih simptoma, dok druge ne primećuju korist ili imaju pojačanu nadutost. Ne treba očekivati da bilo koji nasumično izabran probiotik rešava bol, grčeve, zatvor i dijareju istovremeno.

Više o simptomima i pravilnom pristupu pročitajte u vodiču Sindrom nervoznih creva – veliki problem današnjeg društva.

Zatvor

Kod zatvora probiotik nije prva niti jedina mera. Dovoljan unos tečnosti, postepeno povećanje vlakana, fizička aktivnost i redovna rutina pražnjenja imaju osnovnu ulogu. Pojedini probiotski sojevi mogu uticati na učestalost ili konzistenciju stolice, ali efekat ne treba generalizovati na sve proizvode.

Putovanja

Promena hrane, vode, vremenske zone i dnevne rutine može izazvati digestivne smetnje. Neki ljudi probiotike koriste pre i tokom putovanja, ali nijedan preparat ne može zameniti bezbednu vodu, higijenu ruku i pažljiv izbor hrane. Dokazi za prevenciju putničke dijareje razlikuju se između sojeva i proizvoda.

Probiotici za decu

Preparati za odrasle nisu automatski pogodni za bebe i decu. Kod dečjih proizvoda potrebno je proveriti:

  • minimalni uzrast za primenu;
  • tačan soj i količinu po dnevnoj dozi;
  • oblik proizvoda i način pripreme;
  • prisustvo alergena, zaslađivača i drugih dodataka;
  • uslove čuvanja nakon otvaranja;
  • da li se proizvod koristi samostalno ili kao dodatak propisanoj terapiji.

Kod odojčadi, prevremeno rođene dece, dece sa oslabljenim imunitetom, ozbiljnim hroničnim bolestima ili centralnim venskim kateterom probiotik se ne daje bez prethodne procene pedijatra.

Dijareja i povraćanje kod dece mogu brzo dovesti do dehidratacije. Suva usta, smanjeno mokrenje, odsustvo suza, upale oči, izrazita pospanost ili neuobičajena razdražljivost zahtevaju brzu procenu zdravstvenog radnika.

Probiotici u trudnoći i tokom dojenja

Trudnoća i dojenje nisu periodi za nasumično uzimanje dodataka ishrani samo zato što se reklamiraju kao „prirodni“. Bezbednost i opravdanost primene procenjuju se prema tačnom sastavu proizvoda, dozi, razlogu korišćenja i zdravstvenom stanju žene.

Probiotik ne treba predstavljati kao samostalnu terapiju za vaginalnu kandidijazu, bakterijsku vaginozu, infekcije mokraćnih puteva ili druge tegobe. Svrab, peckanje, bol, neprijatan miris, neuobičajen sekret ili ponavljanje infekcija zahtevaju pregled i odgovarajuću dijagnostiku.

Trudnice i dojilje treba da koriste samo preparate koji su pogodni za taj period prema deklaraciji i savetu ginekologa, lekara ili farmaceuta.

Kako izabrati odgovarajući probiotik?

Prilikom izbora nije dovoljno pogledati prednju stranu pakovanja. Najvažnije informacije obično se nalaze u sastavu, načinu upotrebe i uputstvu.

Šta proveriti Zašto je važno
Rod, vrstu i soj Omogućava povezivanje konkretnog proizvoda sa dokazima za određenu namenu.
Količinu po dnevnoj dozi Broj po kapsuli nije dovoljan ako preporučena dnevna doza sadrži više kapsula.
Garantovanu količinu do isteka roka Broj mikroorganizama može opadati tokom čuvanja.
Preporučenu namenu Proizvod za primenu uz antibiotik nije nužno najbolji izbor za zatvor, nadutost ili svakodnevnu upotrebu.
Uslove čuvanja Neki preparati zahtevaju frižider, dok su drugi stabilni na sobnoj temperaturi.
Rok nakon otvaranja Posebno je važan kod kapi, tečnosti i većih pakovanja.
Uzrast i upozorenja Nisu svi preparati pogodni za decu, trudnice ili osobe sa hroničnim bolestima.
Alergene i pomoćne sastojke Proizvod može sadržati tragove mleka, soje, gluten, šećere, poliolne zaslađivače ili druge komponente.

Kada i kako se pije probiotik?

Ne postoji jedno pravilo koje važi za sve preparate. Neki se uzimaju uz obrok, neki pre jela, a pojedine praškaste formule potrebno je rastvoriti i ostaviti određeno vreme pre upotrebe. Zbog toga se uputstvo konkretnog proizvoda mora poštovati.

  • Ne rastvarajte probiotik u veoma vrućoj vodi, čaju ili drugom toplom napitku, osim ako proizvođač izričito ne navodi drugačije.
  • Ne otvarajte kapsulu i ne mešajte njen sadržaj sa hranom bez provere da li je to dozvoljeno.
  • Kod primene uz antibiotik poštujte razmak naveden za konkretan preparat.
  • Ne uzimajte dvostruku dozu ako ste jednu zaboravili, osim ako uputstvo kaže drugačije.
  • Poštujte uslove čuvanja i rok nakon otvaranja.

Probiotik ne mora nužno da „naseli“ creva trajno da bi imao efekat. Mnogi probiotski mikroorganizmi deluju tokom prolaska kroz digestivni trakt, a njihovo prisustvo može biti privremeno.

Koliko dugo se piju probiotici?

Trajanje zavisi od razloga primene, sastava proizvoda i odgovora organizma. Ne postoji univerzalno pravilo da svaki probiotik treba koristiti sedam dana, dve nedelje ili nekoliko meseci.

Kod kratkotrajne primene uz antibiotike ili akutne digestivne tegobe prati se preporuka za konkretan preparat. Kod dugotrajnijih simptoma nije racionalno mesecima nasumično menjati proizvode bez procene uzroka.

Ako se nakon razumnog probnog perioda ne primećuje korist ili se simptomi pogoršavaju, potrebno je preispitati izbor proizvoda i zdravstveni problem zbog kojeg se koristi.

Da li probiotik mora da se čuva u frižideru?

Ne mora svaki. Stabilnost zavisi od soja, proizvodnog procesa, pakovanja, prisustva vlage i temperature. Neki savremeni proizvodi mogu se čuvati na sobnoj temperaturi, dok drugi zahtevaju neprekidan hladni režim.

Najsigurnije je pratiti deklaraciju. Proizvod koji zahteva frižider ne treba dugo ostavljati u toplom automobilu, blizu grejnog tela ili na direktnoj sunčevoj svetlosti. S druge strane, preparat ne treba stavljati u zamrzivač ako to nije predviđeno.

Neželjene reakcije i ko treba da bude oprezan

Kod zdravih osoba probiotski preparati se uglavnom dobro podnose. Na početku korišćenja mogu se javiti prolazna nadutost, gasovi ili promena ritma pražnjenja. To ne znači da je pogoršanje neophodan znak da proizvod „počinje da deluje“.

Poseban oprez potreban je kod:

  • osoba sa ozbiljno oslabljenim imunološkim sistemom;
  • teško obolelih i hospitalizovanih pacijenata;
  • osoba sa centralnim venskim kateterom;
  • prevremeno rođene dece;
  • pacijenata nakon velikih hirurških zahvata;
  • osoba sa ozbiljnim oštećenjem crevne barijere;
  • pacijenata koji uzimaju antimikotike, kada proizvod sadrži probiotski kvasac.

Kod ovih grupa probiotik se ne uvodi rutinski bez procene lekara. Iako su ozbiljne komplikacije retke, rizik nije isti kod zdrave odrasle osobe i kod teško obolelog ili imunokompromitovanog pacijenta.

Obratite se lekaru bez odlaganja ako se jave:

  • krvava ili crna stolica;
  • jak ili progresivan bol u stomaku;
  • visoka temperatura uz digestivne simptome;
  • izražena slabost, omaglica ili konfuzija;
  • uporno povraćanje i nemogućnost uzimanja tečnosti;
  • znaci dehidratacije;
  • neobjašnjiv gubitak telesne mase;
  • dugotrajne ili često ponavljane tegobe.

Najčešće istine i zablude o probioticima

Tvrdnja Istina ili zabluda? Objašnjenje
Svi probiotici su isti. Zabluda Delovanje zavisi od roda, vrste, soja, doze i namene.
Proizvod sa više sojeva je uvek bolji. Zabluda Broj sojeva nije zamena za kvalitet dokaza i odgovarajuću formulaciju.
Više milijardi CFU uvek znači jače delovanje. Zabluda Odgovarajuća doza zavisi od konkretnog soja i cilja primene.
Svaka fermentisana hrana je probiotik. Zabluda Mikroorganizmi često nisu identifikovani, standardizovani niti ispitani za zdravstvenu korist.
Probiotici mogu zameniti propisane lekove. Zabluda Mogu biti dodatna podrška, ali nisu zamena za antibiotike, antimikotike ili drugu propisanu terapiju.
Probiotik može izazvati gasove ili nadutost. Istina Blage prolazne tegobe su moguće, ali uporno pogoršanje nije razlog da se proizvod nastavi po svaku cenu.
Nisu svi probiotski preparati pogodni za svakoga. Istina Uzrast, trudnoća, imunitet, hronične bolesti i terapija utiču na izbor i bezbednost.

Kako pronaći preparat prema potrebi?

U ponudi postoje proizvodi sa jednim sojem, kombinacijom više mikroorganizama, prebioticima, vitaminima ili mineralima. Oni nisu međusobno zamenljivi i treba ih birati prema deklaraciji, uzrastu i konkretnoj potrebi.

Potreba Primer kategorije ili proizvoda Na šta obratiti pažnju
Pregled probiotskih preparata Preparati sa probioticima Uporediti sojeve, dozu, namenu, uzrast i način čuvanja.
Sinbiotička formulacija Multilac sinbiotik kapsule Proveriti kompletan sastav i način primene uz antibiotsku terapiju.
Proizvod sa više bakterijskih sojeva Probiotic kapsule Broj sojeva sam po sebi nije dovoljan; proveriti dozu i preporučenu namenu.
Formulacija sa probiotskim kvascem Esenbak Pro & Byo S. boulardii Nije pogodno za svakoga; poseban oprez kod teško obolelih i imunokompromitovanih osoba.
Šira ponuda ciljanih formulacija PILEJE Lactibiane i Babybiane proizvodi Izabrati proizvod prema uzrastu i konkretnoj nameni, ne samo prema brendu.
Digestivne tegobe i crevna flora Organi za varenje, probava i dijareja Kod dijareje je oralna rehidratacija prioritet; kod dugotrajnih tegoba potreban je pregled.

Navedeni proizvodi predstavljaju primere dostupnih formulacija i nisu univerzalna preporuka za svakog korisnika. Pre kupovine pročitajte deklaraciju, upozorenja, način upotrebe i podatke o uzrastu.

Savet farmaceuta

Probiotik uvek birajte prema razlogu zbog kojeg ga koristite, a ne prema najvećem broju bakterija na prednjoj strani kutije. Proverite da li su navedeni puni nazivi sojeva, količina po dnevnoj dozi, rok trajanja i uslovi čuvanja.

Kod antibiotske terapije nemojte samoinicijativno prekidati ili menjati antibiotik zbog digestivnih tegoba. Proverite kada se konkretan probiotik uzima u odnosu na lek. Kod dijareje najpre nadoknadite tečnost i elektrolite, a kod krvi u stolici, temperature, jakog bola, izražene slabosti ili znakova dehidratacije obratite se lekaru.

Ljubica Barbulović, magistar farmacije

Povezane teme o digestivnom zdravlju

Česta pitanja o probioticima

Da li je dobro piti probiotik svaki dan?
Kod zdravih osoba pojedini proizvodi mogu biti predviđeni za svakodnevnu primenu, ali to ne znači da je dugotrajno uzimanje uvek potrebno. Razlog korišćenja, soj, doza i efekat treba povremeno preispitati.

Kada je najbolje vreme za uzimanje probiotika?
Zavisi od proizvoda. Neki se uzimaju uz obrok, neki pre jela, a pojedine formule imaju poseban postupak pripreme. Prednost uvek ima uputstvo konkretnog preparata.

Koliki razmak treba napraviti između antibiotika i probiotika?
Za bakterijske probiotike često se preporučuje vremenski razmak, ali tačno vreme treba proveriti u uputstvu konkretnog proizvoda. Saccharomyces boulardii je kvasac i antibakterijski antibiotici ne deluju na njega na isti način.

Da li probiotik može da izazove dijareju ili nadutost?
Moguće su prolazne promene u varenju, gasovi ili nadutost. Ako su tegobe jake, uporne ili se pogoršavaju, preparat treba obustaviti i zatražiti savet farmaceuta ili lekara.

Da li više milijardi znači da je probiotik bolji?
Ne. Broj CFU mora se posmatrati zajedno sa tačnim sojem, namenom, dnevnom dozom i dokazima za konkretnu formulaciju.

Da li je proizvod sa deset sojeva bolji od proizvoda sa jednim?
Ne nužno. Dobro ispitan pojedinačni soj može biti prikladniji od kombinacije velikog broja mikroorganizama bez jasno određene namene.

Da li jogurt može da zameni probiotske kapsule?
Zavisi od cilja primene i proizvoda. Fermentisana hrana može biti vredan deo ishrane, ali najčešće nema standardizovanu količinu konkretnog probiotskog soja.

Da li probiotici trajno naseljavaju creva?
Mnogi probiotski mikroorganizmi prolaze kroz digestivni trakt i zadržavaju se privremeno. Trajno naseljavanje nije neophodan uslov da bi određeni soj imao efekat.

Da li se probiotik može piti zajedno sa antimikotikom?
Ako preparat sadrži probiotski kvasac, antimikotik može uticati na njegovu održivost ili delovanje. Kombinaciju treba proveriti sa farmaceutom ili lekarom.

Da li deca mogu koristiti probiotike za odrasle?
Ne automatski. Potrebno je proveriti uzrast, dozu, oblik, sastav i upozorenja. Kod odojčadi i dece sa ozbiljnim bolestima neophodna je procena pedijatra.

Da li trudnice mogu koristiti probiotike?
Pojedini preparati mogu biti pogodni tokom trudnoće, ali se bezbednost ne može pripisati svim proizvodima. Potrebno je proveriti tačan sastav i konsultovati ginekologa, lekara ili farmaceuta.

Da li probiotik može zameniti terapiju za kandidu ili bakterijsku infekciju?
Ne. Probiotik može biti samo dopunska podrška kada je to opravdano. Ne zamenjuje dijagnostiku, antibiotik, antimikotik niti drugu propisanu terapiju.

Zaključak

Probiotici mogu biti korisni, ali samo kada su pravilno izabrani i korišćeni. Naziv mikroorganizma, oznaka soja, odgovarajuća količina i namena proizvoda važniji su od marketinških izraza poput „maksimalna snaga“, „potpuna obnova flore“ ili „najveći broj milijardi“.

Ne postoji jedan najbolji probiotik za sve osobe i sve tegobe. Preparat za korišćenje uz antibiotik ne mora biti racionalan izbor kod zatvora, nadutosti, trudnoće ili za svakodnevnu primenu. Kada su simptomi jaki, dugotrajni ili praćeni znacima upozorenja, dodatak ishrani ne treba da odloži pregled i postavljanje dijagnoze.