Kako se leči meteoropatija?

Da li se osećate umorno, razdražljivo, uznemireno ili imate poteškoća sa spavanjem kada je loše vreme? Da li vam kišno i sumorno nebo poremeti normalan životni ritam i pomrači raspoloženje? Ne brinite, niste bolesni, vi ste samo meteosenzitivni ili u ozbiljnijim slučajevima meteoropatski tip.

Kako se leči meteoropatija i šta ona uopšte predstavlja, objasnićemo u ovom vodiču.

Kako se meteoropatija naučno objašnjava?

Interesantni su podaci da je veliki francuski filozof Volter sa prvim znacima jeseni padao u depresiju. Pisac Volfgang Gete je bio posebno osetljiv na vetar, dok je otac medicine, Hipokrat, učio svoje studente medicine da se sete uticaja godišnjih doba kada im se pacijenti žale na tegobe.

Klimatske promene su stresni stimulans i ponekad mogu negativno uticati na psihofizička stanja.

Teorija o postojanju veze između meteoroloških faktora i psihofizičkog zdravlja dokumentovana je još u Hipokratovo vreme, ali vekovima nije bila podržana naučnim dokazima. Danas, sa naglim porastom broja ljudi koji doživljavaju neprijatnosti povezane sa klimtskim promenama, ponovo se probudio naučni interes za ovu temu. To je dovelo do zanimljivih implikacija koje se tiču i meteoroloških promena i naših navika.

Meteoropatija- šta je tačno i koga najviše muči?

Promena raspoloženja u zavisnosti od vremena ili fizičko doživljavanje tegoba i bola kada se vreme promeni, naziva se meteoropatija. Ovo je stanje poznato od davnina, još kod Grka i Rimljana koji su umeli da identifikuju neke meteorološke uslove koji utiču na raspoloženje, senzacije i emocije.

U periodu između 19-og i 20-og veka francuska i nemačka psihologija su detaljno proučavale ovaj poremećaj i opisivale ga kao karakternu patologiju. Danas se meteoropatija uglavnom shvata kao preosetljivost na određene klimatske uslove. To su najčešće varijacije u temperaturi, vlažnosti vazduha kao i jaki vetrovi, kiše i grmljavine.

Ovaj poremećaj pogađa više žene nego muškarce, naročito samce koji su više fokusirani samo na sebe, za razliku od onih koji su u vezi.

Prema tvrdnjama specijalista, sklonost ka anksioznosti i depresiji favorizuje meteoropatiju, ali na listi uzroka postoje i drugi faktori opšteg tipa.

• Temperatura vazduha
• Vlažnost vazduha
• Promena atmosferskog pritiska
• Manjak sunčeve svetlosti
• Nagle promene vremena
• Jak vetar

Meteoropatija predstavlja sindrom koji prati niz psihofizičkih simptoma povezanih sa postepenim ili naglim promenama meteoroloških faktora na određenom području.

Veoma je teško definisati tačnu učestalost ovog stanja u svetskoj populaciji. Uprkos tome, dosadašnji podaci potvrđuju da su simptomi izraženiji i uporniji kod osoba sa neurološkim poremećajima i u prisustvu:

• Anksioznosti
• Stresa
• Hipertenzije
• Koronarnih bolesti
• Artropatije
• Hipertireoze

Meteoropatiju ne treba mešati sa sezonskim afektivnim poremećajem. To su dva različita stanja, iako se često preklapaju. Sezonski afektivni poremećaj ukazuje na oblik ponavljajuće velike depresije sa sezonskim obrascem. Primer je letnja depresija pogoršana vrućinom i anksioznošću.

Meteoropatija, pak, ukazuje na sindrom onih osoba koje doživljavaju razvoj ili pogoršanje psihofizičkih simptoma kao posledicu meteoroloških promena. Primer za to su migrene ili vrtoglavica koja dolazi zbog promene godišnjeg doba, kao prolećna ili sezonska meteoropatija.

Šta znači meteoropata?

Meteoropata je osoba koja pati od meteoropatije, stanja koje karakteriše osetljivost na promene vremenskih uslova.

Samo značenje meteoropatije ima grčko poreklo, meteoros (ono što je na nebu) i pathos (bolest).

Ovi ljudi reaguju na promenu temperature i vlažnosti vazduha, na fluktuacije atmosferskog pritiska, vetar, kišu i ostale vremenske faktore. Za njih svaka promena vremena može biti jako neprijatna jer njihovo telo reaguje na promene na fiziološkom nivou što utiče na emocionalnu i mentalnu dobrobit.

Kada dođe do pada atmosferskog pritiska koji uglavnom prati i dolazak kiše, meteoropate proživljavaju umerene do jake glavobolje i osećaju značajan umor.

Iako nije potpuno jasno zašto neki ljudi postaju meteoropate, veruje se da genetika, hormonski faktori i prethodna izloženost meteorološkim promenama mogu imati ulogu u razvoju ove osetljivosti.

Meteoropatija jeste izazovno stanje koje može značajno uticati na svakodnevni život onih koji pate od nje. Kroz bolne migrene, promene raspoloženja i opštu neprijatnost u celom telu, meteoropatija može postati izvor kontinuiranog stresa i frustracije za pojedinca.

Važno je razumeti da meteoropatija nije samo prolazna neprijatnost, već ozbiljno stanje koje zahteva pažljivo tretiranje i podršku kako bi se olakšali simptomi i poboljšao kvalitet života.

Uz praćenje vremenske prognoze, održavanje zdravih navika i primenu tehnika opuštanja, meteoropate mogu pronaći olakšanje i bolje se nositi sa svojim stanjem.

Takođe je važno da okolina i zajednica pruže podršku i razumevanje osobama koje pate od meteoropatije, kako bi se stvorilo okruženje u kojem se osećaju podržano i prihvaćeno.

Simptomi meteoropatije

Nije neuobičajeno da čujete meteoropatu da kaže „nije mi dobro, vreme se menja“. Tokom perioda u kojima se vreme naglo promeni, javljaju se simptomi meteoropatije. To su najčešće:

• Migrene – Jak bol u glavi, ponekad praćen mučninom, povraćanjem i osetljivošću na svetlost i zvuk.
• Promene raspoloženja – Meteoropate često imaju nagle promene raspoloženja, od ekstatičnog osećaja sreće do duboke tuge ili razdražljivosti.
• Reumatski bolovi – Kada se menja vreme i smanjuje atmosferski pritisak, bolovi u mišićima i zglobovima mogu biti intenzivniji.
• Psihofizički zamor – Ukoliko osoba nema redovne fizičke aktivnosti, osećaj umora i iscrpljenosti može biti veoma izražen.
• Smanjena koncentracija – Teškoće u održavanju fokusa i pažnje pri rešavanju mentalnih zadataka.
• Razdražljivost – Povećana nervoza i sklonost ka agresivnijem ponašanju.
• Apatija - Gubitak interesovanja i motivacije za aktivnosti u kojima se inače uživa.
• Nesanica – Poremećaj spavanja i poteškoće sa održavanjem kontinuiranog sna.

• Astenija – Opšta slabost organizma i nedostatak energije.
• Umanjena seksualna želja - Smanjeno interesovanje za seksualne aktivnosti.
• Pogoršanje postojećih psihičkih poremećaja – Ljudi koji već pate od psihičkih poremećaja, poput depresije ili anksioznosti, mogu imati pogoršanje simptoma tokom naglih promene vremena.
• Pogoršanje postojećih organskih simptoma - Osobe sa hroničnim bolestima, poput astme ili artritisa, mogu osetiti pogoršanje simptoma tokom meteoroloških promena.
• Zujanje u uhu – Nije neobičan osećaj zujanja u ušima kod promene vremena.
• Anksioznost – Osećaj straha, neprijatnosti i nervoze prate meroopate.
• Ubrzan rad srca - Lupanje srca može biti posledica stresa ili anksioznosti izazvane meteorološkim promenama.

Kad se javljaju i koliko traju simptomi kod meteoropata?

Ovi simptomi se obično javljaju između 24 i 48 sati pre promene vremena i nestaju kada se telo prilagodi novim uslovima životne sredine.

Meteoropate često osete i fizičku bol u zglobovima i mišićima kada se menja vreme. Nekada su to bolovi od starih preloma koji mogu biti intenzivni i neprijatni kao da ste tog trenutka prelomili kost.

Meteoropatija, posebno u njenoj akutnoj fazi, povezana je sa smanjenom proizvodnjom adrenalina, norepinerfrina i serotonina, hormona koji, kada su proizvedeni na adekvatan način, pomažu telu da se odbrani od stresnih stimulusa. Sekundarna meteoropatija može biti povezana sa degenerativnim, respiratornim ili kardiovaskularnim patologijama. Kod ljudi koji boluju od artroze, bronhijalne astme ili poremećene srčane cirkulacije, nagle promene izazivaju trenutno pogoršanje simptoma primarne patologije.

Kako znati je li osoba meteoropata?

Nije uvek jednostavno prepoznati meteoropatu naročito ako su simptomi promenljivi i nedefinisani. Različiti ljudi reaguju na različite načine, pa ne postoji univerzalni pokazatelj za ovo stanje.

Međutim, redovno pojavljivanje specifičnih simptoma u vidu migrena, promena raspoloženja, bolova u mišićima i zglobovima ili nesanice u periodima kada se vreme naglo menja, mogu biti od pomoći u identifikaciji meteoropatije.

Ukoliko se simptomi redovno javljaju ili se pogoršavaju u određenim vremenskim uslovima, to može biti znak da je osoba meteoropata. Važno je da ako postoji bilo kakva sumnja na ovo stanje, treba potražiti medicinsku dijagnostiku i evaluaciju kako bi se razmotrile mogućnosti lečenja.

Kako pobediti meteoropatiju?

Kada počnete da prepoznajete simptome meteoropatije i vaš lekar dijagnostičkim testovima isključi organski poremećaj, možete probati prirodni pristup.

Zapadna medicina nema specifične terapije za ovakva stanja osim prepisivanja blagih sedativa, suplemenata i lekova protiv bolova.

Prirodnije terapije poput posete sauni ili turskom kupatilu delovaće kao prevencija, ali i lek. Odlične su za izbacivanje toksina, opuštanje mišića, a pomoćiće vam i da bolje spavate. Ovaj efekat se može pojačati prirodnim organskim mirisima mente ili eukaliptusa koji pročišćavaju disajne puteve, mirisima lavande i ruže koji smiruju razdražljivost i anksioznost ili jasmina koji podiže raspoloženje.

Svoju wellness sesiju zaokružite toplim biljnim čajem kako biste nadoknadili izgubljenu tečnost.

Još jedan savet, ako ne možete da pobedite promene vremena, trudite se da im se prilagodite. Provodite što više sati napolju i privikavajte sopstveno telo na promene iz vazduha. Trening na otvorenom će biti veoma koristan ako postane deo svakodnevne rutine.

Suplementi vitamina D i B grupe, omega 3 masnih kiselina, magnezijuma, ali i adaptogenih biljaka (ginseng, rhodiola rosea ili ashwagandha), veoma su korisni.

Za olakšavanje simptoma meteoropatije, možete istražiti različite suplemente koji su dostupni u vašoj   Apoteci Online .