Kako se leči anksioznost i koje su mere prevencije?

Anksioznost i osećaji zabrinutosti, nervoze, straha i napetosti u današnje vreme retko koga zaobilaze. Naš organizam se sve češće bori s ovim emocijama i usled toga pati i slabi. Kada se nađemo u stanju stresa i osećamo anksioznost, bitno je da intervenišemo dok ne upadnemo u posledice. Najvažnije pitanje koje treba postaviti u vremenima kad je sve instant i kad nas obaveze pritiskaju jeste - koliko često smo u ovim stanjima i kako se pritom osećamo?

Ovo je važno pitanje jer, ako je naš odgovor- vrlo često ili skoro uvek, onda je vreme da shvatimo da je anksioznost vrsta mentalnog stanja koja zahteva lečenje.

U nastavku teksta saznajte šta je i kako se leči anksioznost, kako prepoznati anksiozni napad i što je najvažnije, kako pomoći sebi i osobama u okruženju.

Šta je anksioznost i kakva osećanja je prate?

Anksioznost je medicinski i opšteprihvaćen termin koji ukazuje na prisutnost preterane zabrinutosti, straha i nervne napetosti. Kada se nađemo u napetoj, nepoznatoj i neizvesnoj životnoj situaciji, naš mozak prepoznaje opasnost i reaguje. Sve reakcije koje tada može da ispolji zavise od naše mentalne strukture, upravo kao što i same posledice zavise od naše sposobnosti da se odbranimo od ovakvih osećanja.

Hormonski odgovor tela na ovakva negativna osećanja koja nam bude nemir su najčešće ubrzano lupanje srca, povišen krvni pritisak, otežano disanje, pojačano znojenje, proširenje zenica, napetost mišića i slično.

Anksioznost kao mentalno stanje može uzrokovati simptome koji su mnogo intenzivniji u odnosu na uobičajen strah, brigu i druge normalne reakcije na nelagodnu situaciju. Ono što anksioznost bitno razlikuje od uobičajenih simptoma stresa jeste upravo njena učestalost i intenzitet tih simptoma.

Dakle, ako simptomi traju dugo, ako se javljaju u visokom intenzitetu i reagujete znatno lošije na stresne situacije nego inače, to je možda znak da patite od anskioznosti.

Anksioznost – simptomi i vrste anksioznosti

Usled anksioznosti, javljaju se sledeći simptomi:

• osećaj preterane napetosti, nervoze i straha
• iščekivanje nelagodne situacije ili opasnosti
• ubrzano disanje i stezanje u grudima, osećaj „kratkog daha“
• ubrzan rad srca i povišen krvni pritisak
• drhtavica
• pojačano znojenje (hiperhidroza)
• osećaj umora i malaksalosti
• nesanica i problemi sa spavanjem
• poremećaj varenja, opstipacija ili dijareja
• preterana želja za begom od izazivača anksioznosti

Anksioznost ne bira pol i starosni uzrast i nema zabeleženih statističkih podataka da je genetski uslovljena. 

Neke od poznatih i dijagnostikovanih vrsta anksioznih poremećaja su:

• Opšti ili generalizovani anksiozni poremećaj koji odlikuje konstantna briga, napetost i strah koji remete svakodnevne aktivnosti osobe
• Socijalna anksioznost ili socijalna fobija koja karakteriše ljude sa izraženim strahom od upoznavanja novih ljudi, javnog nastupa ili komunikacije sa autoritetima
• Specifilna anskioznost ili fobija koju izazivaju konkretne situacije poput letenja avionom, preteran strah od visine i slično.

Kod koga se još može javiti anksioznost?

Anksioznost se može javiti i kod osoba koje konzumiraju određene lekove, kod osoba koje prekomerno konzumiraju alkohol i opijate, kod osoba koje pate od hormonskog disbalansa, onih koje muči hroničan bol, kod osoba koje boluju od tumora koji luče hormone koji pokreću stresogeni odgovor i drugih.

Dakle, postoji čitav niz predispozicija koje mogu da dovedu do anksioznih poremećaja, stoga je od velike važnosti da na vreme prepoznamo simptome i da blagovremeno reagujemo.

Kako izgleda anksiozni napad i koji su simptomi?          

Anksiozni poremećaj često zna da eskalira u vidu anksioznog napada. U ovim trenucima može se javiti ozbiljan strah čak i onda kada stvarna opasnost ne postoji. Preterani odgovor našeg tela na izazivača stresa javlja se u vidu iznenadnog i intenzivnog napada koji traje nekoliko minuta, ponekad i duže.

Ukoliko prepoznate sledeće simptome, vrlo je moguće da ste imali anksiozni napad ili napad panike:

• ubrzan rad srca (osećaj preskakanja i preteranog lupanja srca)
• naglo preznojavanje ruku ili celog tela
• drhtavica
• kratak dah i otežano, isprekidano disanje
• osećaj stezanja u grlu, grudima i oduzetost nogu
• mučnina i bol u stomaku
• vrtoglavica i osećaj nesvestice, svetlucanje pred očima i zamagljenje vida
• osećaj trnjenja ruku
• osećaj gubitka kontrole nad sobom i strah od gubitka razuma ili smrti
• halucinacije i osećaj distorzije stvarnosti

Koliko traje anksioznost?

Anksioznost ima različito trajanje od anksioznog napada. Anksiozni napad može trajati nekoliko minuta, dok trajanje anksioznosti kao stanja zavisi od mnogobrojnih faktora.

Naime, anskioznost kao stanje bi trebalo, po pravilu, da prestane i simptomi da nestanu kad nelagodna situacija prođe. Dakle, kad prođe stresna situacija, trebalo bi da nas dati simptomi napuste i da se osećamo spokojnije. Međutim, ako se simptomi anskioznosti prolongiraju i ako se i posle stresne situacije osećamo loše i zabrinuto, vreme je da potražimo lekarsku pomoć.

Vreme trajanja anksioznosti kao stanja je individualno, zavisi od osobe do osobe, i ne postoji nikakav definisan rok za njen prestanak.

Kako se leči anksioznost?

Prvi korak ka lečenju anksioznosti je prepoznavanje ovog stanja. Ukoliko kod sebe ili osobe iz bliskog okruženja primećujete simptome, ili pak posledice anksioznosti kao što su socijalna izolacija i udaljenost, odsustvo i zamišljenost na poslu, u školi ili u kući, depresija, problemi sa spavanjem i slično, znajte da je ključno blagovremeno reagovanje u saradnji sa lekarom.

Pri lečenju aksioznosti koriste se sledeće metode:

• psihoterapija
• terapija lekovima koje propisuje lekar
• fizička aktivnost i boravak na svežem vazduhu
• tehnike pravilnog disanja i progresivna relaksacija mišića
• izmene u stilu života, uvođenje zdrave ishrane i prestanak konzumacije alkohola, opijata i kofeina
• podrška porodice i okruženja kroz razgovore i bodrenje

Saveti za anksioznost

Onog trenutka kada prepoznamo simptome anskioznosti, možemo otpočeti samostalnu borbu koja će značajno uticati na oporavak i poboljšanje kvaliteta života. Evo šta možete učiniti u borbi sa anksioznošću:

• pojačajte fizičku aktivnost (šetajte, idite na jogu ili uključite neke druge opuštajuće fizičke vežbe)
• promenite i poboljšajte ishranu (uključite namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama i pojačajte unos B, C , D vitamina)
• pijte čajeve za umirenje (čajevi od kurkume, valerijane, kamilice i zeleni čaj pomoći će vam da se opustite)
• vežbe disanja (posavetujte se sa lekarom za vežbe pravilnog disanja koje će vam umnogome pomoći da savladate negativne emocije)
• izbegavajte kofein, alkohol i druge opijate čija upotreba znatno pogoršava ili čak izaziva anksioznost
• spavajte dovoljno 
• u saradnji sa lekarom odaberite adekvatnu  suplementaciju protiv nervne napetosti

Osnova za lečenje anksioznosti su najpe prepoznavanje a potom navedeni koraci. U dobroj saradnji sa lekarom, brzo ćete se rešiti ovog neprijatnog stanja i vratiti se normalnom životu.