Probiotik uz antibiotik – kada se pije, koliki razmak i koliko dugo

Kada lekar propiše antibiotik, često se istovremeno postavlja pitanje: kada treba početi probiotik, koliko sati ga odvojiti od antibiotika i koliko dugo ga koristiti nakon završetka terapije?

Antibiotik deluje na bakterije koje izazivaju infekciju, ali može uticati i na deo mikroorganizama koji prirodno žive u digestivnom traktu. Kod nekih osoba posledica mogu biti mekša stolica, dijareja, nadutost, gasovi ili nelagodnost u stomaku. Određeni probiotski sojevi mogu smanjiti rizik od dijareje povezane sa antibioticima, ali nije svaki probiotik podjednako ispitan i ne postoji jedan preparat koji je najbolji za sve.

Najvažnije je da se probiotik bira prema tačno određenom soju, uzrastu, zdravstvenom stanju i sastavu proizvoda, a ne samo prema broju milijardi mikroorganizama navedenom na pakovanju.

Kako antibiotici utiču na crevnu mikrobiotu?

Crevna mikrobiota predstavlja složenu zajednicu mikroorganizama koji učestvuju u varenju, stvaranju određenih metaboličkih proizvoda, zaštiti crevne sluzokože i sprečavanju prekomernog razmnožavanja pojedinih patogenih mikroorganizama.

Antibiotici nisu svi isti. Njihov uticaj na crevnu mikrobiotu zavisi od:

• vrste i spektra antibiotika;
• propisane doze;
• dužine terapije;
• broja antibiotika koji se istovremeno koriste;
• uzrasta pacijenta;
• ishrane i prethodnog stanja mikrobiote;
• ranijih antibiotskih terapija;
• prisustva drugih bolesti i terapija.

Nije precizno reći da antibiotik „uništava kompletnu crevnu floru“. On može smanjiti broj pojedinih osetljivih bakterija i promeniti ravnotežu mikrobiote, dok drugi mikroorganizmi mogu ostati manje pogođeni ili se privremeno umnožiti.

Većina promena se vremenom delimično ili u velikoj meri povlači, ali brzina oporavka nije ista kod svih osoba. Probiotik ne vraća automatski crevnu mikrobiotu u prvobitno stanje, već određeni ispitani sojevi mogu pružiti privremenu funkcionalnu podršku i smanjiti rizik od pojedinih neželjenih gastrointestinalnih simptoma.

Da li svako ko pije antibiotik mora da koristi probiotik?

Ne postoji pravilo da svaka osoba koja dobije antibiotik obavezno mora da uzima i probiotik. Mnoge osobe završe kratku antibiotsku terapiju bez izraženih gastrointestinalnih tegoba.

Razmatranje probiotika može imati više smisla kod osoba koje:

• su ranije imale dijareju tokom antibiotske terapije;
• dobijaju antibiotik šireg spektra;
• koriste više antibiotika istovremeno;
• imaju dužu terapiju;
• imaju osetljiv digestivni sistem;
• su hospitalizovane ili imaju dodatne faktore rizika;
• su dete kod kojeg je pedijatar ili farmaceut procenio da probiotska podrška ima smisla.

Probiotik ne treba posmatrati kao dozvolu da se antibiotik koristi nepotrebno niti kao zaštitu koja uklanja sve njegove neželjene efekte. Antibiotik se uzima samo kada je propisan, u odgovarajućoj dozi i tokom perioda koji je odredio lekar.

Kada treba početi probiotik uz antibiotik?

U studijama u kojima je primećena korist, primena probiotika obično je započinjana što ranije – neposredno pre početka antibiotika, istog dana ili tokom prvih dan do dva antibiotske terapije.

Nema potrebe da se čeka završetak terapije kako bi se probiotik prvi put uveo. Ako se koristi zbog smanjenja rizika od dijareje povezane sa antibioticima, racionalnije je da bude prisutan tokom perioda u kojem antibiotik utiče na digestivni trakt.

Koliki razmak treba napraviti između antibiotika i probiotika?

Kod većine probiotskih preparata koji sadrže žive bakterijske kulture razumno je napraviti približno dva sata razmaka između antibiotika i probiotika. Cilj je da se smanji mogućnost da antibiotik inaktivira osetljive bakterijske kulture pre nego što dospeju do creva.

To može značiti:

• probiotik dva sata pre antibiotika;
• probiotik dva ili više sati posle antibiotika;
• raspored između dve dnevne doze antibiotika.

Nije presudno da li se probiotik pije isključivo pre ili isključivo posle antibiotika. Važnije je napraviti odgovarajući razmak, koristiti ga redovno i ne narušiti pravilno uzimanje propisane terapije.

Primer rasporeda probiotika i antibiotika

Sledeći primeri služe samo za lakše razumevanje razmaka. Konkretan raspored mora odgovarati uputstvu antibiotika i probiotika.

Ako je raspored toliko komplikovan da razmak ugrožava redovno uzimanje antibiotika ili dovodi do propuštanja doza, potrebno je posavetovati se sa farmaceutom. Strogo pridržavanje antibiotske terapije važnije je od savršenog rasporeda suplementa.

Saccharomyces boulardii uz antibiotik – da li je potreban razmak?

Saccharomyces boulardii je probiotski kvasac, a ne bakterija. Antibakterijski antibiotici nisu usmereni na kvasce, pa čisti preparat sa S. boulardii nije podložan istom direktnom dejstvu kao bakterijske probiotske kulture.

U praksi to znači da kod čistog preparata sa S. boulardii razmak zbog direktnog dejstva antibakterijskog antibiotika obično nije neophodan. Ipak, treba proveriti kompletan sastav proizvoda.

Proizvod može sadržati:

• samo probiotski kvasac;
• kvasac i bakterijske probiotske sojeve;
• kvasac, prebiotik i dodatne vitamine ili minerale;
• druge sastojke koji imaju posebna pravila primene.

Ako preparat pored S. boulardii sadrži i bakterijske kulture, razmak od antibiotika i dalje može imati smisla zbog tih bakterijskih sojeva.

Bakterijski probiotik ili S. boulardii – šta izabrati?

Izbor se ne zasniva samo na tome da li proizvod sadrži bakterije ili kvasac. Važno je da je konkretan soj ispitan za namenu zbog koje se koristi.

Određeni podaci posebno podržavaju upotrebu sojeva kao što su Lacticaseibacillus rhamnosus GG i Saccharomyces boulardii u pojedinim situacijama. To ne znači da svaki proizvod koji sadrži opšti naziv „Lactobacillus“ ili „Boulardii“ ima potpuno isti kvalitet, dozu i nivo dokaza.

Da li je više milijardi probiotika uvek bolje?

Ne. Veći broj CFU jedinica ne garantuje bolji rezultat.

Pri izboru treba zajedno proceniti:

• precizno naveden probiotski soj;
• kliničku namenu proizvoda;
• količinu živih mikroorganizama u preporučenoj dnevnoj dozi;
• da li je navedena količina garantovana do kraja roka upotrebe;
• uzrast za koji je proizvod namenjen;
• način čuvanja;
• prisustvo prebiotika, vitamina, minerala i alergena;
• oblik proizvoda i mogućnost pravilnog uzimanja.

Preparat sa jednim dobro definisanim sojem i odgovarajućom dozom može biti racionalniji od proizvoda sa velikim brojem neprecizno navedenih kultura.

Da li probiotik može da smanji dejstvo antibiotika?

Nema dokaza da pravilno korišćen probiotički preparat umanjuje sposobnost antibiotika da deluje na bakterijsku infekciju zbog koje je propisan.

Razmak kod bakterijskih probiotika ne pravi se zato da bi se zaštitio antibiotik, već da bi se smanjila mogućnost da antibiotik inaktivira probiotske bakterije.

Probiotik ipak ne treba uzimati umesto antibiotika niti samostalno menjati dozu ili trajanje propisane terapije.

Da li se probiotik pije pre ili posle obroka?

Ne postoji jedno pravilo za sve probiotske proizvode. Neki se uzimaju pre obroka, neki uz obrok, a drugi nezavisno od hrane.

Način primene može zavisiti od:

• otpornosti konkretnog soja na želudačnu kiselinu;
• tehnologije kapsule ili mikroenkapsulacije;
• potrebe da se prašak prethodno aktivira u vodi;
• prisustva vitamina, minerala ili drugih sastojaka;
• uputstva proizvođača.

Zbog toga nije pravilno automatski savetovati da se svaki probiotik uzima isključivo na prazan stomak ili isključivo uz hranu.

Da li se probiotik sme mešati sa toplim napitkom?

Žive bakterijske kulture i probiotski kvasac mogu biti osetljivi na visoku temperaturu. Prašak ili sadržaj kapsule ne treba dodavati u vreo čaj, kafu, mleko, supu ili kašicu, osim ako proizvođač izričito navodi drugačije.

Za rastvaranje se najčešće koristi:

• hladna ili mlaka voda;
• hladan ili mlak napitak koji je dozvoljen deklaracijom;
• mala količina hrane sobne temperature, kada je to dozvoljeno.

Pripremljenu dozu obično treba popiti odmah. Ne treba je ostavljati satima niti pripremati unapred za sledeći dan.

Koliko dugo treba piti probiotik posle antibiotika?

U kliničkim ispitivanjima probiotici su često nastavljani još približno 7–14 dana nakon završetka antibiotske terapije. To je često korišćena strategija, ali nije obavezno i univerzalno pravilo za svaki proizvod i svaku osobu.

Trajanje zavisi od:

• konkretnog probiotskog soja i proizvoda;
• dužine antibiotske terapije;
• pojave dijareje ili drugih tegoba;
• uzrasta;
• prethodnih epizoda dijareje uz antibiotike;
• zdravstvenog stanja i preporuke stručnjaka.

Ne treba nasumično nastavljati isti preparat mesecima samo zato što je korišćen uz antibiotik. Ako su simptomi prisutni i nakon završetka terapije, potrebno je proceniti njihov uzrok.

Probiotik uz antibiotik kod dece

Deci ne treba automatski davati preparat koji koriste odrasli. Proizvod mora odgovarati uzrastu, telesnoj masi, načinu primene i zdravstvenom stanju deteta.

Pre primene proverite:

• najniži uzrast naveden na deklaraciji;
• tačan naziv probiotskog soja;
• preporučenu dnevnu dozu;
• da li se kapsula sme otvoriti;
• u kojoj količini napitka se rastvara kesica;
• da li preparat sadrži vitamin D, cink ili druge dodatke;
• da li je potreban razmak od antibiotika;
• uslove čuvanja.

Pedijatrijske smernice navode da se, kada postoje faktori rizika i kada se razmatra prevencija dijareje povezane sa antibioticima, mogu koristiti određeni ispitani sojevi, među kojima su Lacticaseibacillus rhamnosus GG i Saccharomyces boulardii. Ova preporuka ne može se preneti na svaki probiotski preparat.

Probiotik uz terapiju za Helicobacter pylori

Terapija infekcije bakterijom Helicobacter pylori često uključuje kombinaciju dva antibiotika i leka koji smanjuje lučenje želudačne kiseline, a ponekad i dodatne lekove. Zbog složenosti terapije mogu se javiti mučnina, metalni ukus u ustima, nelagodnost u stomaku ili dijareja.

Određeni probiotski sojevi mogu se koristiti kao dodatna podrška radi bolje podnošljivosti terapije. Probiotik:

• ne eradikuje samostalno H. pylori;
• ne zamenjuje antibiotike i propisanu terapiju;
• ne sme biti razlog da se terapija skrati;
• mora se uklopiti u složen raspored lekova.

Kada se koristi više lekova nekoliko puta dnevno, farmaceut može pomoći da se napravi jasan raspored bez nepotrebnog preklapanja.

Šta je dijareja povezana sa antibioticima?

Dijareja povezana sa antibioticima može se javiti tokom terapije ili nakon njenog završetka. Najčešće podrazumeva više mekih ili vodenastih stolica nego što je za osobu uobičajeno.

Nije svaka promena stolice jednako ozbiljna. Blaga kratkotrajna promena može se spontano smiriti, dok učestala vodena dijareja zahteva procenu.

Obratite pažnju na:

• broj stolica;
• trajanje simptoma;
• prisustvo krvi ili sluzi;
• temperaturu;
• bolove i grčeve u stomaku;
• povraćanje;
• mogućnost uzimanja tečnosti;
• učestalost mokrenja;
• opšte stanje osobe.

Da li treba prekinuti antibiotik ako se pojavi dijareja?

Antibiotik ne treba samoinicijativno prekidati, preskakati niti smanjivati dozu. Preuranjeni prekid može dovesti do neuspeha lečenja i povratka infekcije.

Ako se pojavi dijareja, potrebno je kontaktirati lekara ili farmaceuta radi procene. Lekar može odlučiti da:

• terapija ostane nepromenjena;
• se antibiotik zameni drugim;
• se urade dodatne analize;
• se uvede odgovarajuća rehidratacija ili druga terapija.

Odluka zavisi od razloga zbog kojeg je antibiotik propisan i težine neželjenih simptoma.

Kada treba posumnjati na ozbiljniju dijareju ili C. difficile?

Bakterija Clostridioides difficile, poznata kao C. difficile, može izazvati dijareju i zapaljenje debelog creva, naročito tokom ili nakon upotrebe antibiotika. Nije svaka dijareja nakon antibiotika izazvana ovom bakterijom, ali simptomi ne treba da se ignorišu.

Probiotik nije terapija za potvrđenu infekciju bakterijom C. difficile i ne treba da odloži pregled i laboratorijsko ispitivanje kada su oni potrebni.

Šta uraditi ako se uz antibiotik javi dijareja?

1. Ne prekidajte antibiotik samostalno.
2. Kontaktirajte lekara ili farmaceuta i opišite broj stolica, trajanje i druge simptome.
3. Nadoknadite tečnost i elektrolite. Kod učestalih stolica oralni rehidratacioni rastvor može biti značajniji od samog probiotika.
4. Nastavite laganu ishranu prema toleranciji. Nije potrebno gladovati, ali izbegavajte vrlo masne obroke i alkohol.
5. Ne uzimajte lek za zaustavljanje stolice bez saveta ako postoji temperatura, krv u stolici ili jak bol.
6. Pratite mokrenje i opšte stanje, naročito kod dece i starijih osoba.

Da li treba uzimati više probiotika istovremeno?

Istovremeno korišćenje dva ili tri probiotska proizvoda ne znači automatski bolju zaštitu. Kombinovanjem se mogu nepotrebno udvostručiti:

• isti ili slični sojevi;
• dnevna količina mikroorganizama;
• prebiotička vlakna koja mogu pojačati gasove;
• vitamini i minerali;
• troškovi bez jasne dodatne koristi.

Bolje je odabrati jedan odgovarajući proizvod i koristiti ga pravilno nego nasumično kombinovati više formula.

Kako čuvati probiotik tokom antibiotske terapije?

Probiotski proizvodi nemaju iste uslove čuvanja. Neki zahtevaju frižider, dok su drugi stabilni na sobnoj temperaturi zahvaljujući načinu proizvodnje i pakovanja.

• Pročitajte temperaturu čuvanja na pakovanju.
• Ne držite proizvod pored šporeta, radijatora ili na direktnom suncu.
• Ne ostavljajte ga u zagrejanom automobilu.
• Zaštitite ga od vlage.
• Ne prebacujte kapsule u neobeleženu kutiju ako se time gube podaci o roku i čuvanju.
• Ne koristite preparat čija je ambalaža oštećena.

Preporučeni proizvodi i kategorije

Proizvod treba odabrati prema uzrastu, sastavu, konkretnom soju, načinu upotrebe i uputstvu. Sledeći proizvodi predstavljaju primere različitih formulacija iz ponude ApotekaOnline.

Kompletnu ponudu pogledajte u kategorijama Preparati sa probioticima i Dijareja posle uzimanja antibiotika.

Navedeni proizvodi predstavljaju primere različitih formulacija i nisu univerzalna preporuka za svakog pacijenta. Pre upotrebe proverite sastav, tačan soj, uzrast, dozu, upozorenja, način čuvanja i moguće interakcije.

Povezane teme i korisni vodiči

• Probiotici – istine, zablude, sojevi i pravilna upotreba
• Heliko bakterija – uzroci, simptomi i lečenje
• Stomačni virus – simptomi i šta uraditi

Česta pitanja o probioticima uz antibiotike

Kada treba početi probiotik uz antibiotik?
Najčešće istog dana kada počinje antibiotska terapija ili tokom prvih dan do dva. Pratite uputstvo konkretnog proizvoda.

Koliko sati treba da prođe između antibiotika i probiotika?
Kod bakterijskih probiotskih kultura razumno je napraviti približno dva sata razmaka.

Da li probiotik treba uzeti pre ili posle antibiotika?
Može se uzeti pre ili posle, pod uslovom da postoji odgovarajući vremenski razmak. Nije neophodno da uvek bude samo posle antibiotika.

Da li S. boulardii mora da se odvaja od antibiotika?
Čisti probiotski kvasac nije direktno osetljiv na antibakterijske antibiotike. Ako proizvod sadrži i bakterijske kulture, potrebno je pratiti uputstvo i razmotriti razmak.

Da li probiotik može da oslabi antibiotik?
Nema dokaza da pravilno korišćen probiotik smanjuje efikasnost antibiotika. Razmak služi prvenstveno zaštiti probiotskih bakterija.

Koliko dugo se probiotik pije nakon antibiotika?
U studijama je često nastavljan 7–14 dana, ali trajanje zavisi od proizvoda, soja, terapije i individualnih potreba.

Da li je probiotik obavezan uz svaki antibiotik?
Nije obavezan za svaku osobu. Može biti koristan kod određenih faktora rizika ili prethodnih tegoba, ali izbor treba da bude racionalan.

Koji je najbolji probiotik uz antibiotik?
Ne postoji jedan najbolji proizvod za sve. Važni su tačan soj, nivo dokaza, uzrast, doza, način primene i zdravstveno stanje.

Da li je više milijardi bolje?
Ne automatski. Veći broj mikroorganizama ne garantuje bolji efekat ako soj nije odgovarajući ili dobro ispitan.

Da li se probiotik pije na prazan stomak?
To zavisi od proizvoda. Neki se uzimaju pre obroka, neki uz hranu, a neki nezavisno od obroka.

Da li se probiotik sme staviti u topao čaj ili mleko?
Ne treba ga dodavati u vruću tečnost jer visoka temperatura može smanjiti održivost živih kultura. Koristite hladan ili mlak napitak kada je rastvaranje dozvoljeno.

Da li mogu da pijem dva probiotika istovremeno?
Obično nema potrebe. Može doći do nepotrebnog dupliranja sojeva, doze, prebiotika, vitamina i minerala.

Da li dete treba da uzima probiotik uz antibiotik?
Određeni sojevi mogu biti korisni u pojedinim situacijama, ali proizvod mora odgovarati uzrastu i treba ga uskladiti sa savetom pedijatra ili farmaceuta.

Da li treba prekinuti antibiotik ako se pojavi proliv?
Ne samostalno. Obratite se lekaru koji će proceniti da li terapiju treba nastaviti, promeniti ili dodatno ispitati uzrok dijareje.

Da li je probiotik dovoljan ako dobijem dijareju?
Ne uvek. Kod učestalih stolica prioritet je nadoknada tečnosti i elektrolita, a kod težih simptoma potrebna je medicinska procena.

Da li se S. boulardii sme uzimati sa antimikotikom?
Antimikotik može delovati na probiotski kvasac. Ovu kombinaciju treba proveriti sa lekarom ili farmaceutom.

Može li dijareja da se javi nakon što je antibiotik završen?
Da. Dijareja povezana sa antibioticima i određene infekcije mogu se javiti i nakon završetka terapije. Učestale ili teške simptome treba prijaviti lekaru.

Zaključak

Probiotik uz antibiotik ima najviše smisla kada se bira prema konkretnom soju i koristi pravilno, a ne kada se kupuje samo preparat sa najvećim brojem milijardi.

Primena se najčešće započinje istog dana kada i antibiotik ili što ranije tokom terapije. Kod bakterijskih kultura razmak od približno dva sata može smanjiti mogućnost njihove inaktivacije. Čisti preparati sa Saccharomyces boulardii nisu direktno osetljivi na antibakterijske antibiotike, ali kombinovani proizvodi mogu sadržati i bakterijske sojeve.

Probiotik se često nastavlja još nekoliko dana nakon završetka antibiotika, ali tačno trajanje treba prilagoditi konkretnom proizvodu i osobi. Probiotik ne zamenjuje pravilno uzimanje antibiotika, oralnu rehidrataciju niti pregled kada se pojave ozbiljni simptomi.

Učestala vodena dijareja, temperatura, jak bol u stomaku, povraćanje, krv u stolici ili znaci dehidratacije nisu razlog da se samo poveća doza probiotika. U tim situacijama potrebna je procena zdravstvenog radnika.