Dijetetski Suplementi - page 19

Dijetetski suplementi (dodaci ishrani) su koncentrovani izvori vitamina, minerala, biljnih ekstrakata, aminokiselina, probiotika i drugih materija, u obliku tableta, kapsula, kesica, kapi ili sirupa. Namenjeni su da dopune ishranu kada unos hranom nije dovoljan ili su potrebe povećane – u trudnoći, kod sportista, vegana, starijih osoba ili u periodu oporavka. Suplementi nisu lekovi: ne leče bolesti i ne zamenjuju raznovrsnu ishranu i zdrav način života.

Ponudu smo podelili prema potrebi – od vitamina i minerala i preparata za imunitet do preparata za zglobove i suplemenata za sportiste. Pregled svih grupa je u tabeli ispod.

Dijetetski suplementi po potrebi

Kako izabrati suplement

• Krenite od potrebe, ne od proizvoda: da li vam nedostaje nutrijent (npr. vitamin D zimi, B12 kod vegana, gvožđe kod niskog feritina) ili tražite podršku određenoj funkciji?
• Pročitajte deklaraciju: količinu aktivne materije po dnevnoj dozi i procenat preporučenog dnevnog unosa (% NRV), a ne samo broj tableta u pakovanju.
• Oblik je važan: magnezijum citrat i bisglicinat, vitamin D u kapima ili kapsulama, gvožđe bisglicinat – različiti oblici se različito podnose i usvajaju.
• Poredite cenu po dnevnoj dozi: veće pakovanje ili koncentrovaniji proizvod često izlazi povoljnije.
• Pazite na ponavljanje: ako pijete multivitamin, proverite da li dodatni proizvodi sadrže iste vitamine i minerale.

Kome su suplementi najčešće potrebni

Folna kiselina se preporučuje ženama koje planiraju trudnoću i u prvom tromesečju; vitamin D velikom delu stanovništva tokom zime; vitamin B12 veganima i starijim osobama; gvožđe osobama sa potvrđenim nedostatkom; omega-3 masne kiseline onima koji retko jedu ribu. Kod sportista se najčešće koriste proteini, kreatin i elektroliti, a kod starijih kalcijum, vitamin D i preparati za zglobove. Ako niste sigurni, analiza krvi i razgovor sa lekarom ili farmaceutom su najbolja polazna tačka.

Na šta obratiti pažnju

Neki suplementi utiču na dejstvo lekova: kantarion na kontraceptivne pilule i antidepresive, vitamin K na lekove protiv zgrušavanja, kalcijum, magnezijum i gvožđe na usvajanje antibiotika i hormona štitne žlezde. Ne prekoračujte preporučenu dnevnu dozu – liposolubilni vitamini (A, D, E, K) se nakupljaju u organizmu. Trudnice, dojilje, deca i osobe sa hroničnim bolestima suplemente uzimaju uz savet stručnjaka. Dodatak ishrani nije zamena za raznovrsnu ishranu i zdrav način života.

Česta pitanja

Šta su suplementi?

Suplementi, odnosno dodaci ishrani, su koncentrovani izvori vitamina, minerala, biljnih ekstrakata i drugih nutrijenata u obliku tableta, kapsula, kesica ili kapi. Služe da dopune ishranu, a ne da leče bolesti.

Da li su suplementi zdravi?

Kada se koriste prema potrebi i u preporučenoj dozi, većina suplemenata je bezbedna. Rizik nastaje kod prevelikih doza, kombinovanja više proizvoda sa istim sastojkom i interakcija sa lekovima.

Koji suplementi su neophodni?

Ne postoji univerzalni spisak. Najčešće su potrebni vitamin D tokom zime, folna kiselina u trudnoći, B12 kod vegana i gvožđe kod potvrđenog nedostatka. Ostalo zavisi od ishrane, uzrasta i zdravstvenog stanja.

Koja je razlika između suplementa i leka?

Lek je registrovan za lečenje ili sprečavanje bolesti i ima dokazanu efikasnost za tu namenu. Suplement je hrana koja dopunjuje ishranu i ne sme da se reklamira kao sredstvo za lečenje.

Pre uvođenja suplementa, naročito uz lekove i hronične bolesti, posavetujte se sa farmaceutom ili lekarom.