Šta je bipolarni poremećaj i kako ga prepoznati?

Šta je bipolarni poremećaj i kako ga prepoznati?

Iako se radi o veoma kompleksnoj dijagnozi, mnogi bipolarni poremećaj ne uzimaju za ozbiljno, karakterišući ga samo kao česte promene raspoloženja. U neinformisanosti uvek leži opasnost od predrasuda, a osobe sa neurozama i psihozama često su predmet istih što još više doprinosi urušavanju njihovog ionako već narušenog kvaliteta života.

Neprihvatanje proizlazi iz nerazumevanja i ono može biti kobno za nekog iz vaše okoline ko boluje od mentalnog poremećaja.

Mentalno zdravlje je važno i zato se informišite jer niko na ovom svetu ne želi da se oseća loše ako to ne mora. U tekstu pred vama saznaćete sve o bipolarnom poremećaju za koji sve češće čujemo danas. Naučite da ga prepoznate kako biste sebi ili nekom drugom sutra mogli da pomognete.

Bipolarni poremećaj – šta je to?

 Bipolarni poremećaj je mentalni poremećaj praćen promenama u raspoloženju, vidnim promenama u aktivnosti i ponašanju osobe. Mogao bi se okarakterisati kao pravi rolerkoster raspoloženja budući da se kreće u ekstremima: od duboke tuge i beznadežnosti do ogromne euforije, neverovatnog poleta i energetskog naleta. Nekad se ove krajnosti brzo smenjuju, a nekad samo jedna od ove dve oprečnosti zna da drži obolelog danima. Zbog te velike diskrepancije, ovaj poremećaj nazivaju i maničnom depresijom.

Uzroci nastanka nisu do kraja jasni, iako sve upućuje na genetsku predispoziciju. A osim nasleđa, u faktore rizika ulaze i poremećaji neurotransmitera, hormonski disbalans, stres i traume. Stoga se smatra da je mozak obolelog veoma delikatan i osetljiv na bilo kakav stres i da dolazi do određenih smetnji pri prenošenju nervnih impulsa koji bi trebalo da umire i povrate spokoj. Preterana stimulacija, negativne, ali i pozitivne situacije i draži veoma burno utiču na osobe sa ovim poremećajem, te dolazi do hemijskog disbalansa koji pokreće, zatim, maničnu epizodu.

Kada je u pitanju učestalost, ovaj poremećaj zahvata od 1 do 3% svetskog stanovništva, a sve počinje, kao što to obično biva sa psihozama i neurozama, u najosetljivijem periodu života – periodu adolescencije ili, pak, u ranoj odrasloj dobi. Jednako se javlja i kod žena i kod muškaraca, a pod najvećim rizikom su oni koji imaju bliske srodnike koji pate od poremećaja.  

Kako prepoznati bipolarni poremećaj?

 U pitanju je poremećaj koji obuhvata čitav niz simptoma koji variraju u zavisnosti od faze poremećaja budući da bipolarna osoba prolazi kroz epizode manije, hipomanije (slično maničnom, ali znatno blaže) i depresije. Evo šta odlikuje navedene faze:

Manija i hipomanija:

• nalet energije
• logoroičnost
• povišeno raspoloženje
• smanjena potreba za snom
• brzopletost i odlučnost
• povišeno samopouzdanje
• neodgovorno ponašanje
• razdražljivost

Depresija:

• tuga
• beznadežnost
• gubitak interesovanja
• promene u apetitu
• promene u telesnoj masi
• nesanica
• umor
• gubitak energije
• nisko samopouzdanje i osećaj bezvrednosti
• problemi sa koncentracijom
• suicidne misli

Dijagnostikovanje bipolarnog poremećaja veoma je zahtevno i zbog toga je neophodan temeljan psihijatrijski pregled na kojem se pored simptomatike, takođe procenjuje i medicinska istorija i porodična anamneza. Nekad ni to nije dovoljno, te se sprovode i dodatni pregledi. Ovde govorimo o diferencijalnoj dijagnostici koja je ključna kada su u pitanju mentalni poremećaji budući da su mnogi od simptoma zajednički za različite poremećaje. Upravo je takav slučaj sa poremećajem kojim se ovde bavimo jer on ima dosta sličnosti sa graničnim poremećajem ličnosti. Pojedini simptomi poput onog u vezi sa raspoloženjem, zatim eksplozivnošću (impulsivnost) i problemom u međuljudskim odnosima, preklapaju se i stvaraju zabunu prilikom postavljanja dijagnoze koja mora biti tačna kako bi se bolest adekvatno lečila.

Zbog svega toga diferencijalna dijagnostika je izuzetno složena i zahteva određeno vreme kako bi se sproveo dovoljan broj sesija procene, a simptomi pratili. Psihijatar simptome pažljivo analizira, vodi računa o njhovom trajanju i ponavljanju, kao i o njihovom uticaju na funkcionisanje osobe i povezanost sa različitim situacionim faktorima. Katkad se dešava da osoba poseduje obe dijagnoze, što još više komplikuje uspostavljanje načina lečenja, kao i čitav proces.

Bipolarna osoba

Svaki pojedinac koji se suoči sa bipolarnim poremećajem zapravo ga iskazuje na jedinstven i sebi svojstven način. Simptomi, pritom, mogu biti veoma izraziti, a kao takvi utiču na svaki aspekt života obolelog. Pored toga, redosled pojavljivanja epizoda kod svakog je različit i jedinstven, kao i njihova brojnost. Na to mogu uticati različiti faktori poput promene godišnjih doba, na primer, a evo kako otprilike izgledaju pomenute epizode.

Hipomanija

Osoba je preplavljena zadovoljstvom što pozitivno utiče na njeno samopouzdanje, kreativnost i društvenost. Obično su tokom ove faze oboleli veoma produktivni, zabavni i ekstrovertni, te i ne pomišljaju da potraže pomoć. Uglavnom brzo sledi prelazak na sledeću fazu potpune razuzdanosti.

Manija

U ovoj fazi sve je na maksimumu, pa i negativna ponašanja. Osoba loše rasuđuje, svađalački je nastrojena, besna i poseduje veoma nizak prag tolerancije i frustracije. Sve je to pojačano činjenicom da oboleli uopšte ne spava ili to čini vrlo malo bez da mu to utiče na energiju i snagu. U skladu sa tim tempom, osoba takođe veoma brzo govori, logoroična je, misli i ideje joj se smenjuju velikom brzinom što negativno utiče na pamćenje i koncentraciju. Obolela osoba ima stalnu potrebu za pokretom i dinamičnim promenama mesta, ne razmišlja o posledicama, promiskuitetno se ponaša, povlači rizične poteze. Moguća je pojava halucinacija i fiksacija, te oboleli ima i sumanute ideje (može umisliti da je Bog ili da ima nadljudske moći).

Depresija

Nakon onolike potrošene energije sledi potpuni fizički i emocionalni krah, te osoba veoma teško normalno funkcioniše. U ovoj fazi oboleli se oseća hronično tužno, uznemireno, izjeda ga krivica, oseća se beznadežno, gubi interes za aktivnosti koje su do skoro predstavljale zadovoljstvo; san je neredovan ili preteran, dolazi do promene u apetitu, a onda i u težini – gubitak kilograma ili gojenje, prisutan je hroničan umor, nezainteresovanost, bolovi u telu, različite fizičke smetnje, osećaj bezvrednosti i suicidne misli koje se iznova ponavljaju.

Bipolarni poremećaj test

 U poslednje vreme sve više se govori o posebnom testu krvi na osnovu kog je moguće dijagnostikovati depresiju ili maničnu depresiju, a zatim pratiti uspeh lečenja. Ovim testom su u Kini pokušali pokazati da oboleli od depresije ili bipolarnog poremećaja imaju znatno niži nivo supstance BDNF u krvi od zdravih ljudi. Protein pod nazivom neurotrofični moždani faktor izveden iz mozga (BDNF) kod odraslih je u biti zadužen za rast i preživljavanje nervnih ćelija i ima značajnu ulogu u kognitivnim procesima kao što su učenje, pamćenje i održavanje rada mozga.

Iako se na ovome i dalje radi, sjajna je vest za obolele da bi iz krvi moglo da se markira koja je mentalna dijagnoza u pitanju kako bi lečenje bilo uspešno. U nastavku teksta pročitajte koji se to načini lečenja najčešće primenjuju kod bipolarnog poremećaja.

Načini lečenja bipolarnog poremećaja

Pri lećenju bipolarnog poremećaja koristi se kombinacija farmakološke terapije, psihoterapije, kao i promena načina života. Evo šta svaki od ovih pristupa podrazumeva:

• Farmakološka terapija – lekovi su nezaobilazni pri lečenju bipolarnog poremećaja i najčešće se koriste popravljači raspoloženja ili stabilizatori poput litijuma, zatim antikonvulzivi i netipični antipsihotici.
• Psihoterapija – zahvaljujući njoj obolela osoba bolje upoznaje svoj poremećaj, suočava se sa njim i poboljšava svoju komunikaciju sa drugima
• Promena načina života – veoma je važna i ona uključuje redovno bavljenje fizičkom aktivnošću, zdravu ishranu, kvalitetan san, izbegavanje stresnih okolnosti i njegovih okidača poput alkohola i opojnih droga. Pored svega ovoga izuzetno je važna podrška okoline, što smo već na početku pomenuli, jer to obolelog stabilizuje i prevenira relaps.