Kako poboljšati koncentraciju? Saveti za brži umni rad

Naš um ima tendenciju da luta prema različitim mislima. Teži da fantazira daleko od događaja koji su trenutno oko nas. Društvo u kome živimo nam ni malo ne pomaže, jer je brzo i frenetično, gura nas da žurimo i jurimo da bismo se prilagodili. U toj žurbi nas napadaju razni ometači koji čine da zaboravimo da cenimo detalje i uživamo u nijansama života.

Koncentracija i pažnja su načini da spoznamo sebe, brže učimo, da razumemo ljude i svet oko nas. Kako poboljšati koncentraciju i ne dozvoliti da užurbanost svakodnevnog života poremeti sposobnost fokusiranja na važne stvari?

Ostanite sa nama i saznajte moguće strategije za treniranje ove mentalne funkcije.

Pad koncentracije

Ideja da se fokusiramo na jedan zadatak izgleda lako, ali u stvarnosti se svi ponekad mučimo.

Da bismo sproveli opipljive metode za poboljšanje raspona pažnje moramo otkriti neke tajne koncentracije.

Zbog čega dolazi do pada koncentracije?

• Visok nivo stresa – Hronični stres umanjuje kognitivne sposobnosti i opterećuje mentalnu koncentraciju. Kada smo uznemireni, mozak je dodatno opterećen, gubi nam se fokus i sposobnost zadržavanja pažnje.
• Ometanja iz spoljašnje sredine – Kada nas stalna ometanja sprečavaju da se fokusirano na ono što je važno, mnogo je teže usredsrediti se na zadatak i obaviti ga brzo i lako. Tehnologija i informacije iz spoljašnje sredine umanjuju sposobnost našeg mozga da se koncentriše na tekući problem. Konstantno preopterećenje odvlači nas od zadatka koji smo započeli.
• Nedovoljno sna – Svakom ljudskom biću je potreban redovan san da bi održalo koncentraciju i opšte zdravlje mozga. Ako ne spavamo dovoljno i u kontinuitetu, mozak ne može efikasno da procesuira informacije. U snu se najbolje obnavljaju moždane funkcije, zato ako imate problem sa koncentracijom, pokušajte da poboljšate svoje navike spavanja.
• Loše navike u ishrani – Naše telo mora da dobija prave hranljive materije kako bi ostvarilo energiju koja je potrebna za stalnu koncentraciju. Ako ne unosite dovoljno namirnica koje pospešuju rad mozga, osećaćete se umorno i primetićete gubitak fokusa. Omega 3 masne kiseline treba da budu svakodnevno prisutne u našoj ishrani kako ne bi dolazilo do pada koncentracije.

• Previše zadataka – Održavanje primarne pažnje je veoma teško ako pokušavamo da obavljamo više zadataka u isto vreme.
• Zdravstveni poremećaji – Depresija, anksioznost, problemi sa štitnom žlezdom, demencija, Alchajmerova bolest, anemija, ADHD i drugi medicinski poremećaji često utiču na sposobnost koncentracije i fokusa. Takođe i uzimanje određenih lekova (anksiolitici na primer) ili zloupotreba nekih supstanci (heroin, kokain) mogu negativno uticati na mentalno stanje i pamćenje.
• Sedentarni stil života – Ako fizička aktivnost nije prisutna u našem životu, neće biti ni dotoka kiseonika u mozak. Ovo dovodi do loše koncentracije i osećaja mentalne magle.

Poteškoće u koncentraciji mogu se javiti i u slučaju kada organizmu nedostaje gvožđe. Ako ga nema dovoljno, smanjuje se i dotok kiseonika u naš mozak. Tada se osećamo umorno, slabo, a koncentracija i pažnja postaju vidljivo oslabljeni.

Alkohol veoma negativno utiče na sposobnost koncentracije. U većim količinama može trajno oštetiti mozak i oslabiti mentalne sposobnosti.

Zaboravnost – loša koncentracija

Posledica loše koncentracije je zaboravnost. Kada smo pod stresom zbog previše obaveza koje sebi namećemo, naš mozak se muči da zadrži i obradi sve informacije. Na sposobnost pamćenja direktno utiče nedostatak fokusa. Ako nismo maksimalno koncentrisani na ono što radimo ili ne obraćamo dovoljno pažnje na određene zadatke, brzo ćemo zaboraviti.

Loša koncentracija i zaboravnost često su povezani sa modernim načinom života. Prenatrpanost obavezama i gomila potrebnih i nepotrebnih informacija prepunjavaju našu memoriju i opterećuju mozak.

Iako važi za efikasan, multitasking umanjuje našu koncentrisanost na jedan zadatak. Zbog toga zaboravljamo određene stvari i propuštamo mnoge važne detalje.

Nove tehnologije, društvene mreže, televizija, računari, telefoni deluju kao anestezija na našu pažnju i memorijske sposobnosti. Sve više zavisimo od uređaja za organizaciju na duge staze, pa čak i kratkoročno. Naš mozak postaje manje angažovan u procesuiranju informacija prepuštajući sve tehnologiji, što izaziva „digitalnu zaboravnost“.

Poremećaj koncentracije – simptomi

Poremećaj koncentracije gotovo uvek prate fizički i mentalni signali. Važno je prepoznati ih i zaustaviti na vreme.

Simptomi koji otežavaju svakodnevno funkcionisanje, a znak su poremećaja pažnje:

• Umor – Konstantno ste iscrpljeni i to vam remeti fokus.
• Nedostatak energije – Nemate snage za lagane dnevne aktivnosti. Kada je koncentracija narušena i telo i um su umorni i usporeni.
• Zaboravnost – Češće nego ranije zaboravljate informacije i obaveze. Mozak ih zbog poremećaja koncentracije ne procesuira pravilno pa vam se često desi da zaboravite ključeve, telefon, da odete na dogovoreno mesto ili obavite neku obavezu.
• Sklonost ka odlaganju obaveza – Dnevne obaveze vam se čine previše napornim, pa ih odlažete jer izazivaju stres.
• Poteškoće u donošenju odluka – Teško donosite odluke, jer ne možete da održite mentalni fokus i jasnoću.
• Loša memorija – Mozak ne uspeva duže da zadrži i organizuje informacije. Zbog toga imate poteškoće pri pamćenju i učenju.
• Česte greške u obavljanju zadataka – Skloniji ste pravljenju grešaka u rutinskim zadacima. Pad koncentracije ne dozvoljava vam da lako obavljate poslove.
• Mentalna magla – U težim slučajevima javlja se osećaj zbunjenosti, maglovitosti i nejasnoće u mislima. Ovaj kognitivni pad se manifestuje dezorjentacijom, kratkoročnim propustima u pamćenju, teškoćama u zadržavanju pažnje i koncentracije.

Šta je najbolje za koncentraciju?

Šta radimo kada želimo da ojačamo naše mišiće? Počinjemo redovno da treniramo kako bismo ih ojačali!

Isto je potrebno našem umu. Tretirajte svoj um kao mišić koji zahteva obuku i vežbu.

Otkrivamo za vas 5 vežbi koje će vam pomoći da razvijete koncentraciju samuraja:

1.     Tehnika srca

 Eliminišite sve oko sebe i slušajte samo ritmične otkucaje svog srca. Vizuelizujte protok krvi kako se kreće od srca prema rukama i nogama.

2.     Meditacija svesnosti

 Dovoljno je 10 minuta dnevno da meditirate kako bi se nivo koncentracije značajno povećao.

3.     Vežba stopala

 Usmerite pažnju na svoja stopala i osećaj u njima dok stojite ili hodate.

4.     Koncentrisano čitanje

Pročitajte kratak pasus i rezimirajte odmah pročitano. Neka to bude u jednoj rečenici. Radite tako za svaki pasus.

5.     Tehnika mandarine

Zamislite da u ruci držite mandarinu i potpuno se koncentrišite na njen oblik, težinu i teksturu. Ova tehnika pomaže jačanju pažnje.

9 korisnih saveta za trening koncentracije koje je pripremio tim psihologa

1. Odmorite se – Prvi korak je da budete naspavani i odmorni. Napravite pauzu od spoljašnjih stimulansa i ostanite sami sa sobom.
2. Rastavite zadatke – Većina nas može da zadrži pažnju na jednoj aktivnosti najviše 20-ak minuta. Procenite sebe i napravite vremensko ograničenje u kom možete da ostanete fokusirani na određen zadatak, zatim napravite pauzu. U pauzama ćete napuniti baterije i ojačati pažnju. Svaki novi ciklus koncentrisanja započećete sa novom motivacijom.
3. Podesite okruženje u svoju korist – Svi smo različiti i svako od nas na svoj način doživljava idealno okruženje za rad. Nekom je potrebna apsolutna tišina da bi održao koncentraciju, dok drugi više vole da puste muziku u pozadini. Postoje i ljudi kojima se koncentracija povećava u bučnom okruženju. Stvorite sebi uslove uz koje ćete održati pažnju.
4. Razmislite o multitaskingu – Ako ste vešti i dovoljno koncentrisani da radite dve ili tri stvari istovremeno, onda ste u dobrom treningu sa pažnjom. Istina je da se na taj način izlažete nepotrebnom naporu. Najbolje je da se fokusirate na jednu po jednu stvar. Tako ćete poboljšati koncentraciju, ali i rezultate.

1. Naučite da upravljate prekidima – Tokom dana se događaju prekidi i potrebe za promenom aktivnosti koji troše naše vreme i energiju. U ovakvim slučajevima, dobro je primeniti tehniku od 3 minuta. Ako ste sposobni da fokusirano završite određenu aktivnost za nekoliko minuta, završite je. Ako ne uspevate, zapišite zadatak i nastavite sa poslom koji je u toku.
2. Dišite da biste trenirali koncentraciju – Pravilno disanje pojačava pažnju i sinhronizuje sve funkcije našeg tela. Kada duboko udahnete pumpajući stomak i i lagano izdahnete prilepljujući stomak za kičmu, postajete svesni svog tela i svojih moći da poboljšate koncentraciju. Odvojite vreme kako biste se posvetilisebi i ritmu sopstvenog disanja.
3. Uronite u prirodu – Šetajte u prirodi, odmarajte oči u zelenilu obraćajući pažnju na zvuke iz prirode i boje koje vas okružuju.
4. Doživite stanje toka – Suočite se sa stanjem fluidnosti. Uronite u aktivnost koju trenutno obavljate, odvajajući se od spoljašnjih ometača. Dobro je odabrati one zadatke koji vas najviše motivišu i pomažu vam da rastete.
5. Uživajte ovde i sada – Fokusirajte se na sadašnjost. Ne razmišljajte o prošlosti i budućim obavezama.

Bolja koncentracija za učenje

Da biste optimizovali rad mozga za učenje i povećali produktivnost, poradite na boljoj koncentraciji.

• Organizujte prostor za učenje i eliminišite potencijalne ometače (telefoni, društvene mreže...).
• Napravite plan deleći gradivo na manje delove.
• Praktikujte tehnike učenja i rada u intervalima da se ne biste umarali.
• Aktivno učenje podrazumeva pravljenje beleški, diskusije sa kolegama i postavljanje pitanja.
• Uvedite fizičku aktivnost pre učenja ili u pauzama kako biste pojačali protok krvi u mozak.
• Dobro se odmorite i naspavajte.
• Zdravo se hranite i hidrirajte.
• Ako vam prija, učite uz tihu ambijentalnu muziku.

Dobre životne navike i mentalne tehnike za poboljšanje koncentracije pomoći će vam da značajno popravite fokus i povećate produktivnost u svakodnevnom životu.

Ako u svoju dnevnu rutinu ubacite suplemente vitamina i minerala koji podržavaju funkciju mozga, primetićete značajan napredak. Apoteka Online ima najbolji izbor preparata koji pomažu kod pada koncentracije i poremećaja pažnje.