Anksioznost i anksiozni poremecaji

Svakodnevni stres i brige su normalni aspekti života, ali kada se osećaji anksioznosti i zabrinutosti postanu previše intenzivni i često se javljaju, mogu ukazivati na anksiozni poremećaj. Anksioznost može biti osećaj koji se manifestuje fizičkim simptomima, poput ubrzanog srčanog ritma i znojenja, ili može biti više psihološki, poput konstantne brige i straha. Ako se ne leči, anksioznost može značajno uticati na kvalitet života pojedinca. U ovom blogu ćemo istražiti različite vrste anksioznosti, uzroke anksioznosti, simptome, i opcije lečenja. Takođe ćemo razmotriti kako možemo pomoći ljudima koji pate od anksioznosti i kako možemo bolje razumeti ovaj sveprisutni, ali često zanemaren poremećaj.

Šta je anksioznost?

Anksioznost je emocija koja se javlja u situacijama koje su nam nove i izazovne - razgovor za posao, sastanak sa malo poznatom ili nepoznatom osobom, ispitne situacije. To su one situacije čiji ishod ne znamo unapred, a jako nam je važno da bude pozitivan. Na fiziološkom planu dolazi do ubrzanog lupanja srca, ubrzanog disanja, napetosti u mišićima, povećava se krvni pritisak. Ovakve reakcije na psihološkom nivou doživljavamo kao emociju straha.

Da li je to opravdan realan strah

Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo iščekuje neku opasnost u budućnosti („slobodno lebdeći strah“). Kada kažemo patološki strah, opasnosti uopšte nema ili je opasnost mala, a reakcija straha je prenaglašena.

Sta su anksiozni poremecaji?

Anksiozni poremećaji su mentalni poremećaji koji kao glavni simptom podrazumevaju anksioznost koja je intenzivna i kontinuirana i često nije situaciono uslovljena. Epidemiološke studije ukazuju da je učestalost anksioznih poremećaja značajno veća nego učestalost depresije. Oboljenje se najčešće javlja u ranoj mladosti, i to češće kod žena nego kod muškaraca. Ponekad anksiozni poremećaji prate neki drugi poremećaj mentalnog zdravlja - depresiju ili šizofreniju.

Uzroci anksioznih poremećaja u procentima

Na uzorcima opšte populacije, učestalost anksioznih poremećaja tokom života je oko 28%. Učestalost paničnog poremećaja je oko 2%, agorafobije oko 5%, socijalne fobije oko 10%, generalizovanog anksioznog poremećaja oko 7%, specifične fobije oko 12%, opsesivno-kompulzivnog poremećaja oko 2% i posttraumatskog stresnog poremećaja oko 1%.

Faktori rizika koji dovode do anksioznih poremećaja

• Trauma - Deca i odrasli koji su doživeli neku traumu u životu
• Stres izazvan bolešću - osobe koje su teško bolesne mogu razviti anksioznost kao rezultat brige o mogućim komplikacijama i ishodu lečenja
• Ličnost osobe - određeni tipovi i crte ličnosti, koje se razlikuju od osobe do osobe, kao što su recimo neuroticizam i osetljivost
• Anksioznost u porodici - osobe koje imaju članove porodice koji pate od anksioznog poremećaja i sami češće razviju ovaj poremećaj
• Droga i alkohol - zloupotreba droge i alkohola može izazvati ili pogoršati anksioznost, a anksioznost je i čest pratilac apstinencijalne krize.

Klinička slika

Za anksioznost su karakteristični telesni simptomi: lupanje srca, napetost mišića, znojenje, kratak dah, vlažni i hladni dlanovi, pritisak u glavi, glavobolja, vrtoglavica, doživljaj gušenja, bol u grudima itd. Najčešći psihogeni simptomi anksioznih poremećaja su: osećaj nervoze, nemira i tenzije, doživljaj nadolazeće opasnosti, osećaj slabosti i umora, teškoće u koncentraciji, poremećen san, nemogućnost kontrole brige, izbegavanje određenih mesta i situacija, doživljaj krivice.

Šta preduzeti i kako lečiti anksioznost

Promena životnih navika. Veliki broj ljudi ima blaži oblik anksioznosti i za redukciju takvih blažih simptoma, često je dovoljno promeniti određene životne navike.

Psihoterapija. Kada su u pitanju teži simptomi, simptomi koji remete osobu u većoj meri i štete njenom funkcionisanju i koje ona teže kontroliše, psihoterapija može pomoći na jačanju samopouzdanja, usvajanju strategija za prevladavanje anksioznosti, rešavanju problema (kognitivno-bihejvioralna terapija), kao i određena psihofarmakoterapija koju propisuje psihijatar ili kombinacija psihoterapije i psihofarmakoterapije.https://www.apotekaonline.rs/dijetetski-suplementi/mentalno-zdravlje-stres-depresija/page-3

Saveti lekara

• Budite fizički aktivni. Vežbanje je veoma moćan način da se redukuju stres i loše raspoloženje. Ono ne pomaže samo fizičkom, već i mentalnom zdravlju.
• Izbegavajte alkohol i rekreativne droge. Iako ove supstance ljudima često služe za trenutno redukovanje anksioznosti, na dugoročnom planu, one pogoršavaju simptome.
• Prestanite da pušite i smanjite unos kofeina. I nikotin i kofein su supstance koje dovode do povećanja simptoma anksioznosti.
• Hranite se zdravo. Potrebna su dalja istraživanja kada je u pitanju ishrana, ali dosadašnja ukazuju na to da zdrava ishrana, kao što su voće, povrće, žitarice od celog zrna i riba, smanjuju anksioznost.
• Spavajte dovoljno. Održavajte redovan ritam spavanja, sa dovoljno sati sna. Nedovoljan san intenzivira anksioznost.
• Koristite relaksacione tehnike i tehnike prevladavanja stresa. To može biti meditacija, joga, vežbe disanja, vežbe relaksacije mišića.

Dr Slavica Minić