Mononukleoza, u narodu zvana „bolest poljupca“ jedna je od diskutabilnijih tema u svetu medicine. Definitivno je neželjeni gost u našem životu i predstavlja intrigantan izazov za naše telo i imuni sistem.

Ova infekcija uzrokovana Epstein-Barr virusom krije mnoge tajne koje nas teraju da zaronimo dublje u svet infektologije. Može se pojaviti iznenada i doneti sa sobom niz simptoma koji se razlikuju kod dece i odraslih.

U ovom tekstu predstavićemo vam sve pojedinosti koje treba da znate, od toga šta je mononukleoza, koji simptomi se javljaju kod odraslih a koji kod dece, do toga kako se leči ova podmukla infektivna bolest.

Infektivna mononukleoza – šta je i kako se prenosi?

Uobičajeno poznata kao „mono“, infektivna mononukleoza je akutna virusna infekcija koja može uticati na ljude svih uzrasta, iako se najčešće sreće među tinejdžerima i školskom decom.

Otprilike polovina studenata je prebolela mononukleuzu do polaska na fakultet. Obično je dobiju ljubljenjem ili drugim intimnim kontaktom sa nekim ko je već zaražen virusom, pa se zato i zove „bolest poljupca“.

Da bismo razumeli kako nastaje mononukleoza moramo se spustiti na mikroskopski nivo i istražiti dublje svet ljudskog tela.

Koren uzroka bolesti leži u virusu EBV (Epstein-Barr), članu porodice herpes virusa. EBV je sposoban da preživi i razmnoži se u ćelijama sluzokože usta i grla. U trenutku kada dođe do kontakta između zaražene osobe i nekoga ko nije bio u kontaktu sa virusom, infekcija se može preneti.

Razumljivo je da se poljubac često povezuje sa direktnim prenošenjem virusa, ali se takođe može širiti kašljanjem, kijanjem, dodirivanjem površina koje je dotakao zaraženi, znači isključivo kapljično.

Odmah nakon što virus uđe u telo, počinje njegov napad. EBV napadne bela krvna zrnca, posebno limfocite B koji su deo našeg odbrambenog sistema. Virus ulazi u ove ćelije gde se namnožava. Tada naš imunološki sistem odreaguje na ovu invaziju i izazove simptome karakteristične za ovu bolest.

Ono što mononukleozu čini još intrigantnijom je činjenica da se EBV često zadržava u telu i nakon oporavka. Zapravo, većina organizama nosi virus tokom celog života, a imuni sistem mu odoleva tako da ne izaziva simptome. Međutim, u nekim situacijama, posebno kad imunitet oslabi, virus može ponovo postati aktivan.

Sve ovo nas uči da je mononukleoza složena igra između EB virusa i našeg imunog sistema. Razumevanje njenog uzroka nam pomaže da bolje shvatimo kako da se nosimo sa ovom bolešću ako nas zadesi i kako da se zaštitimo od njenog prenosa.

Mononukleoza – simptomi

Mononukleoza vas može iznenaditi raznovrsnošću simptoma, ali će vas i podsetiti koliko je važna preventiva i briga o zdravlju. Ovaj intrigantan virus se manifestuje kroz niz tegoba koji mogu varirati od izuzetno blagih i jedva primetnih do teških i veoma neprijatnih.

Ovo su najčešći simptomi mononukleoze:

• Umor – Prvi i najupadljiviji simptom mononukleoze je konstantan i intenzivan umor. Pacijenti se osećaju iscrpljeno i bezvoljno. Umor je uporan i može trajati nedeljama, u nekim slučajevima čak i mesecima.
• Groznica i povišena temperatura – Povećana temperatura i groznica često prate mononukleozu kao reakcija tela na infekciju i deo procesa borbe protiv virusa.
• Bol u grlu – Upala grla, bolni i otečeni krajnici, suvo grlo i beli pečati po krajnicima, sve to može otežati gutanje hrane i tečnosti. Otečeni krajnici kod težih formi bolesti mogu blokirati disanje.
• Oticanje limfnih čvorova – Kao imuni odgovor, povećavaju se limfni čvorovi i otiču limfne žlezde. To je posebno izraženo na vratu i oko vilice.
• Bolovi u telu – Dodatnom osećaju neprijatnosti doprinose i bolovi u mišićima i zglobovima.
• Uvećana jetra i slezina – Mononukleoza je bolest koja napada jetru i slezinu pa ovi organi postaju uvećani i veoma osetljivi. Zato je potrebno izbegavati fizičke aktivnosti jer to može izazvati povrede slezine.
• Anemija – Mononukleozu prate umanjene vrednosti hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca, ali i ostalih parametara koji mogu izazvati anemiju.
• Trombocitopenija – U nalazu krvne slike može biti naglašen i smanjen broj trombocita.
• Opšta slabost – Pacijenti se žale na odsustvo snage i manjak energije što im otežava svakodnevne aktivnosti.
• Glavobolja – Bol u glavi je veoma čest i uporan simptom mononukleoze.
• Osip na koži – Sitne crvene ospe u predelu stomaka ili ekstremiteta mogu se pojaviti u nekim slučajevima.
• Gubitak apetita – Zbog otežanog gutanja hrane i tečnosti, kao i zbog lošeg opšteg stanja, pacijenti uglavnom nemaju apetit.
• Žutica – Ponekad se javlja kod težih oblika mononukleoze.
• Srčani problemi – Obično se kao komplikacija javlja upala srčanog mišića ili miokarditis.

Iako se ovi simptomi čine izazovnim, važno je naglasiti da se većina zaraženih nakon nekoliko nedelja potpuno oporavi od mononukleoze uz odgovarajući odmor, hidrataciju i podršku imunom sistemu u vidu suplementacije.

Mononukleoza – krvna slika

Hematološki profil (krvna slika) kod ove infektivne bolesti može pokazivati određene karakteristike koje su tipične.

• Leukocitoza (povećan broj belih krvnih zrnaca) – Najuočljiviji znak mononukleoze je povećanje leukocita, posebno limfocita. Limfociti pripadaju grupi leukocita i igraju ključnu ulogu u imunom odgovoru na EBV.
• Povećanje atipičnih limfocita – U analizi krvne slike primećuje se prisustvo atipičnih limfocita koji su veći i nepravilnog su oblika. Oni su karakteristični za mononukleozu i skreću nam pažnju na aktivnost imunog sistema u borbi protiv virusa.
• Sedimentacija – Još jedan od parametara za dijagnostikovanje mononukleoze je povećana sedimentacija. Ovo je nespecifičan znak upale prisutan u mnogim infektivnim bolestima.
• Transaminaze – S obzirom da ovaj virus napada jetru i da može izazvati njeno privremeno oštećenje, povećanje koncentracije jetrenih enzima u krvi je uobičajen nalaz. To se odnosi na parametre AST i ALT.

Treba naglasiti da ove promene u nalazu krvne slike nisu specifične isključivo za mononukleozu, već se mogu pojaviti i u drugim infektivnim bolestima.

Konačna dijagnoza mononukleoze se obično postavlja na osnovu kliničkih simptoma, manuelnog pregleda i laboratorijskih testova uključujući test na prisustvo EBV u krvi.

Rezultati analiza krvi mogu varirati kod različitih organizama pa je važno da lekar pažljivo proceni sve dostupne podatke kako bi postavio tačnu dijagnozu i odredio odgovarajuću terapiju.

Mononukleoza – lečenje

Nema specifičnog leka koji će vas momentalno osloboditi mononukleoze, jer je ovo virusna infekcija. Ključni koraci koji mogu pomoći pacijentima na putu ka oporavku:

• Odmor
• Hidratacija
• Ishrana
• Lekovi za ublažavanje simptoma

Prvo i najvažnije – odmor je lek!

Vašem telu je potrebno vreme da se izbori sa virusom i da se oporavi. Zato usporite tempo, odmarajte se, spavajte što više. Ovo nije vreme za preteranu fizičku aktivnost.

Druga važna stavka u lečenju je hidratacija. Pijte puno vode i izbegavajte alkohol i kofein koji bi dehidrirali organizam. Voda će ubrzati proces ozdravljenja i pomoći imunom sistemu da se izbori protiv virusa.

Unosite hranu bogatu hranljivim sastojcima, voće, povrće, nemasne proteine i integralne žitarice. To će vam dati potrebnu energiju i podršku za jačanje imunog sistema.

Važno je konsultovati se sa lekarom da biste utvrdili da li su vam potrebni određeni tretmani za olakšavanje simptoma, lekovi za bol u grlu, za obaranje temperature ili samo vitamini.

Kod mononukleoze, najčešće se pripisuju antipiretici, antiinflamatorni lekovi koji imaju umirujuć efekat na infekcije u telu. Antibiotike u slučaju mononukleoze lekari pripisuju samo u slučaju sumnje na teži oblik infekcije. Pored toga, lekar može uključiti kortikosteroide za lečenje ždrela i gornjih respiratornih organa.

Nakon dijagnostikovanja mononukleoze, lekar će odabrati adekvatnu terapiju za vas, a preventivno će vam preporučiti suplementaciju za imunitet.

Jelovnik za mononukleozu

Kada vam se dijagnostikuje mononukleoza, lekar će vam najpre savetovati mirovanje i dijetu uz dosta tečnosti. Iz jelovnika bi trebalo da izbacite sve što je masno (crveno meso, ulje, majonez, pavlaku, sireve, masne prerađevine i ostalo). Zaobiđite i beli hleb, peciva, grickalice, čipseve, gazirana pića, slatkiše i šećer.

Morate izbaciti i žumance, sve prženo i pohovano, konzervirane proizvode, alkohl i kafu. Ako ste pušac, prestanite da pušite.

Ako govorimo o jelovniku za mononukleozu, on mora biti prilagođen i koncipiran prema vašem telu i opštem stanju. Taj jelovnik treba da obezbedi hranljive materije i dovoljno tečnosti kako bi se imuni sistem održao i ubrzao oporavak od bolesti.

U daljem tekstu vam dajemo primer dnevnog jelovnika za obolele od ovog virusa.

Doručak:

Kaša od ovsenih pahuljica sa medom i svezim bobicama

Voćni jogurt

Čaj od kamilice ili nane

Užina:

Voće (kruška ili jabuka)

Kriška integralnog hleba sa puterom od kikirikija

Ručak:

Supa od povrća ili pileća supa

Piletina, belo meso, sasvim blago začinjeno

Kuvani pirinač ili testenina sa maslinovim uljem i malo parmezana

Kuvano povrće (šargarepa, brokoli)

Užina:

Grčki jogurt sa medom i bademima

Večera:

Pire krompir (bez mleka i maslaca)

Piletina ili riba spremljena na pari sa blagim začinima

Kuvani spanać ili drugo zeleno povrće

Užina:

Smuti sa bananom, bobičastim voćem i bademovim mlekom

Najvažnije je da izbegavate tešku i začinjenu hranu, alkohol i kofein tokom oporavka jer oni mogu opteretiti vaše telo.

Pijte puno vode i prirodno ceđenih sokova kako biste ostali hidrirani i konsultujte se s vašim lekarom koji vitamini i minerali će vam ubrzati oporavak.

Mononukleoza kod dece

Mononukleoza kod dece je slična bolesti kod odraslih, ali se često manifestuje blažim simptomima. Deca se, uz adekvatno mirovanje, hidrataciju i dodatke ishrani, obično brže oporave.

Kod dece mlađeg uzrasta ovaj virus se ispoljava kao infekcija gornjih respiratornih puteva uz crveno i bolno grlo, curenje iz nosa i blago uvećane žlezde na vratu. Često ova bolest kod mališana prođe nezapaženo.

Starija deca imaju malo težu kliničku sliku. Počinje od malaksalosti i povišene temperature, preko mučnine i glavobolje, do povećanih bolnih limfnih čvorova i jakog bola u grlu. Kod njih je često uočljivo uvećanje slezine i jetre, pa je nužno pratiti jetrine transaminaze do potpunog oporavka.

Pedijatar će odrediti pravilan tretman i pratiti oporavak vašeg deteta do potpunog ozdravljenja.

Mononukleoza kod odraslih

Mononukleoza kod odraslih se manifestuje težim simptomima nego kod dece. To uključuje jak umor, groznicu i teži bol u grlu. Ostali simptomi su isti samo u težoj formi nego kod mališana. Odmor, hidratacija i tretman simptoma su deo terapije koja se sprovodi tokom lečenja. Lekarske konsultacije su obavezne do potpunog izlečenja.

Koliko traje mononukleoza?

Mononukleoza se posmatra kao prolazna virusna infekcija u svetu infektivnih oboljenja koja u većini slučajeva traje nekoliko nedelja. Kod komplikovanijih formi bolesti može potrajati i do nekoliko meseci.

Ova „bolest poljupca“ vas može usporiti na trenutak, ali uz adekvatnu negu i strpljenje, uskoro ćete ponovo biti puni energije i spremni za nove izazove koje život nosi. Za prevenciju i lečenje ove virusne infekcije, za vaš zdrav i jak organizam, na raspolaganju su vam dodaci ishrani iz bogatog asortimana Apoteke online.