Koliko je opasan ujed krpelja i kako izvaditi krpelja na najbezbedniji način?

Ujed krpelja uvek treba shvatiti ozbiljno. Iako mi nismo omiljeni domaćini krpelja, već su nam oni povremeni gosti, sve češće nam se događaju neprijatni ubodi ovog parazita.   

Izloženost krpeljima je prisutna tokom cele godine, naročito ako često boravimo u prirodi. Najaktivniji su u toplim mesecima, od ranog proleća do kasnog leta. Ukoliko provodite vreme napolju u šetnji, planinarenju ili radite u bašti, važno je da znate kako da se ponašate ako nađete krpelja na koži i koja zaštita od insekata je najbolja.

Iako je većina ujeda krpelja bezopasna, nekoliko vrsta može izazvati bolesti opasne po život. Najčešće je to Lajmska bolest, ali ne nose svi krpelji bakterije ove bolesti.

Ostanite sa nama kako biste saznali kog krpelja se treba čuvati, koliko je opasan njegov ujed, kako ga najbezbednije ukloniti sa kože i kako se ponašati nakon toga.

Kako izgleda krpelj u koži?

Iako ih često opisujemo kao sitne insekte, krpelji pripadaju člankonožcima, porodici pauka koja uključuje škorpije, pauke i grinje. To su paraziti koji sisaju krv hraneći se elementima prisutnim u krvotoku životinja, a zatim i ljudi i kućnih ljubimaca. Imaju 8 nožica i okruglo telo prečnika par milimetara.

Kada krpelj pronađe meki deo kože za koji će se zakačiti, obično se jako dobro usidri svojim klještima. Ovi paraziti su prinuđeni da nađu domaćina kako bi preživeli. U zavisnosti koliko krvi usisaju iz kože domaćina, toliko im se poveća telo, najčešće od nekoliko milimetara do oko 1 centimetar ako govorimo o ženkama nakon obroka.

Kada se krpelj zakači na kožu čoveka, može se prepoznati kao mali tamni ili crni tačkasti oblik. Njegovo telo je blago ispupčeno, posebno ako je već usisao krv, ali ponekad može delovati i spljošteno, što ga čini još teže uočljivim.

Krpelj vas neće ujesti istog trenutka kada se zakači. Najpre će šetati po telu tražeći dobru poziciju za obrok. Tek kada pronađe odgovarajuće toplo mesto, ubaciće svoju cev i sisati krv dok se ne napuni. Njegov ujed ne boli i zato često prolazi neprimetno. Kada se dobro najede, on će sam otpasti ukoliko ga niste primetili, ali predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje pojedinca ukoliko je zaražen bakterijom Borrelia Burgdorferi (uzročnikom Lajmske bolesti) ili virusom krpeljskog encefalitisa.

Zbog toga je važno da se krpelj izvadi u prva 24 sata nakon ujeda kako bi se sprečilo zaražavanje potencijalnim bakterijama koje mogu da ugroze život.

Ukoliko ste boravili duže u prirodi, ključno je da se pažljivo pregleda koža, posebno područja vrata, pazuha, prepona i dlakavih delova tela, jer se krpelji često skrivaju baš na tim mestima tražeći toplotu i vlažnost.

Njihova aktivnost je pojačana u proleće i leto, najčešće u šumama, parkovima, baštama i livadama. Mogu se pronaći blizu staza koje su oivičene grmovima i višom travom. Krpelji ne padaju sa drveća iako postoje pojedine pretpostavke. Oni se za čoveka vezuju onda kada ostvare kontakt, dodir sa kožom, najčešće u visokoj travi.

Kako izvaditi krpelja?

Vađenje krpelja je najsigurnije u lekarskoj ordinaciji, ali ako to nije moguće odmah obaviti, postoji nekoliko koraka koje možete preduzeti kod kuće.

• Pre svega, važno je da se opremite pravilnim alatkama, poput pincete ili specijalizovane krpelj-pincete, kako biste izbegli oštećenje tela krpelja i smanjili rizik od infekcije. Takođe, neophodno je da budete pažljivi prilikom uklanjanja kako biste osigurali da delovi tela krpelja ostanu u koži.
• Nemojte pokušavati da opijete krpelja stavljanjem hemijskih preparata, alkohola, acetona, benzina ili ulja. Tako biste ga samo naterali da povrati sadržaj i zarazi vas lakše Borreliom ukoliko je sam zaražen.
• Nemojte ga čupati naglim povlačenjem, već pokušajte da ga uhvatite pincetom što bliže koži. Nikako ga ne treba uvrtati, nego ga lagano povlačiti na gore.

Ovaj metod može pomoći da se krpelj lakše odvoji od kože, smanjujući rizik od lomljenja tela.

Nakon uklanjanja, temeljno dezinfikujte područje ugriza i pratite eventualne simptome alergije na ujed insekta ili reakcije. Ukoliko primetite bilo kakve neobične simptome ili ako krpelj ne može bezbedno da se ukloni kod kuće, odmah se obratite lekaru radi dalje procene i tretmana.

Najbolja varijanta prevencije Lajmske bolesti je da izvađenog krpelja odmah odnesete na analizu u najbližu laboratoriju. Ukoliko se utvrdi da je zaražen bakterijom Borrelia Burgdorferi, nužno je obratiti se infektologu radi započinjanja antibiotske terapije i sprečavanja Lajmske bolesti.

Kako izvaditi krpelja ako ostane glava?

Nije neuobičajeno da nakon pokušaja vađenja krpelja u koži ostane glava. Najvažnije je zadržati smirenost i pažljivo preduzeti sledeće korake:

1. Dezinfekcija područja – Najpre očistite deo kože oko ugriza kako bi se umanjio rizik od infekcije.
2. Vađenje glave špicastom pincetom - Pincetom ili krpelj-pincetom pažljivo pokušajte izvući preostali deo glave krpelja. Budite veoma nežni kako biste izbegli oštećenje kože ili dalje uranjanje glave.
3. Lekarska konsultacija - Ako niste sigurni ili ne možete bezbedno izvaditi preostali deo krpelja, najbolje je potražiti medicinsku pomoć.
4. Praćenje reakcije tela - Pažljivo pratite područje ujeda nakon vađenja. Ako primetite bilo kakve znake infekcije kao što su crvenilo, otok ili bol, odmah se obratite lekaru.

Koliko traje crvenilo od krpelja?

Ujedi krpelja obično ne bole i jako retko svrbe, uprkos crvenilu koje se ponekad javi na mestu uboda. Svrab nije rani znak Lajmske bolesti, obično je samo posledica iritacije kože.

Posledice većine ujeda krpelja prolaze za oko dve nedelje, dok crvenilo obično nestane još brže, najčešće za samo dva, tri dana. Često se razvije krasta na mestu uboda.

Proces zarastanja se može ubrzati primenom antibiotskih preparata koji se mogu kupiti bez recepta. Ako se ne razbolite ili ne dobijete osip brzo nakon ujeda krpelja, najverovatnije vam neće biti potrebni antibiotici.

Crvenilo nije uvek jedini simptom koji prati ujed krpelja. Zato je važno pratiti situaciju i prepoznavati simptome koji mogu ukazati na Lajmsku bolest. Nedeljama nakon ujeda treba posmatrati  mesto osipa.

Obično se pojavi jedan crveni krug koji se polako širi od mesta uboda, sa ili bez prstenova oko njega. Tokom ovog perioda može se uočiti glavobolja, groznica, umor, ukočenost zglobova, bol u mišićima, kao i otok limfnih čvorova.

U ovakvim situacijama nužna je lekarska intervencija jer se Lajmska bolest pogoršava kako vreme odmiče. Dakle, kada je u pitanju Lajmska bolest, vreme je od suštinskog značaja.

Ako dobijete osip na ili u blizini mesta ujeda krpelja ili bilo gde na telu, naročito ako je sa šarom kao na jabuci, odmah se uputite najbližem lekaru.

Čak i ako osip nestane, i dalje možete biti u opasnosti ako je krpelj bio zaražen.

Alergija na ujed krpelja

Alergija na ujed krpelja je relativno retka, ali može izazvati ozbiljne reakcije kod nekih osoba. Simptomi variraju od lokalnog crvenila i otoka do ozbiljnijih sistemskih reakcija poput urtikarije i anafilaksije.

U nekim slučajevima, ugriz krpelja može dovesti do alergije na alfa-gal, što uzrokuje odložene reakcije na konzumaciju crvenog mesa. Vrsta krpelja poznata kao Amblyomma americanum sadrži alfa – gal u izlučevini i njihov ujed kod ljudi izaziva alergiju na meso (svinjetina, govedina, jagnjetina, zečetina, divljač i određeni mlečni proizvodi). Ovi krpelji su rasprostranjeni u južnim i istočnim delovima SAD i još uvek su daleko od našeg podneblja, pa ne treba da ih se plašimo.

Važno je brzo ukloniti krpelja, dezinfikovati mesto ugriza i pratiti simptome. U slučaju ozbiljnijih reakcija, neophodna je hitna medicinska pomoć.

Prevencija uključuje korišćenje repelenta (npr. Autan ili Aroxol), nošenje zaštitne odeće i redovne preglede tela nakon boravka u prirodi.

Kako se rešiti krpelja u dvorištu?

Visoka, nepokošena trava, nagomilano lišće, granje i drugi organski otpad dobra su staništa krpelja. Ukoliko imate dvorište i želite da se rešite krpelja, predlažemo vam nekoliko efikasnih koraka koje možete preduzeti:

• Redovno održavanje travnatih površina: Krpelji vole visoku travu i gustu vegetaciju, pa je najbolje da vaš travnjak bude uvek uredan i pokošen. Posebno se skoncentrišite na travu pored samih staza jer krpelji najviše vole ta mesta.
• Skraćivanje grmlja: Orezujte žbunove i grmlje često kako biste umanjili verovatnoću nastanivanja ovih parazita.
• Uklanjanja lišća i granja: Krpelji se često skrivaju u gomilama lišća, granja i drugog organskog otpada. Održavajte dvorište čistim i urednim kako biste minimalizovili skrovišta za krpelje.
• Koristite barijere: Postavljanje barijera između travnjaka i šumovitih ili visokotravnatih područja može pomoći u sprečavanju prelaska krpelja u vaš vrt. To može biti sitan šljunak, kamenčići ili drvena ogradica.
• Primena pesticida: Koristite ekološki prihvatljive pesticide namenjene kontroli krpelja. Možete se posavetovati sa stručnjakom za zaštitu bilja ili profesionalnom službom za kontrolu štetočina kako biste odabrali odgovarajući proizvod i dobili savet o načinu primene.
• Sadnja biljaka koje odbijaju krpelje: Neke biljke, poput lavande, nevena, ruzmarina i nane, poznate su po tome što odbijaju krpelje. Razmislite o sadnji ovih biljaka u svom dvorištu.
• Korišćenje sredstava za odbijanje krpelja i insekata: Koristite lampe ili električne aparate za insekte sa tečnošću koja koristi aktivne sastojke potpuno neškodljive za čoveka a odbijajuće za insekte.
• Održavanje prostora za sedenje i igru: Redovno pregledajte i održavajte terase, baštenske staze i dečja igrališta, kako biste smanjili rizik od kontakta sa krpeljima.

Ukoliko vam se ipak dogodi ujed krpelja, pažljivo ga uklonite pincetom ako je to moguće, temeljno dezinfikujte mesto ugriza i pratite simptome nakon vađenja.

Apoteka Online nudi veliki izbor repelenata koji vas mogu zaštititi dok boravite u prirodi kao i preparate koji će vam pomoći da se brže oporavite ako vas zadesi neprijatnost uboda krpelja.