Ishrana: šta je zdrava i pravilna ishrana?

Pravilna ishrana

Ishrana obuhvata proučavanje hranljivih materija, načina na koji ih telo koristi i odnosa između ishrane, zdravlja i bolesti.

Ishrana je esencijalni deo našeg svakodnevnog života. Ona ne samo da nam pruža energiju, već igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja i prevenciji od brojnih bolesti.

Nutricionisti koriste saznanja iz molekularne biologije, biohemije i genetike da bi razumeli kako hranljive materije utiču na ljudsko telo. Fokus je na tome kako ljudi mogu da koriste raznovrsnost u ishrani i na taj način smanje rizik od bolesti, šta se dešava ako osoba ima previše ili premalo hranljivih materija i kako alergije deluju u ljudskom organizmu.

Proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali, vlakna i voda su hranljivi sastojci neophodni u ishrani. Ako nema pravog balansa hranljivih materija, povećava se rizik od narušavanja dobrog zdravstvenog stanja.

Sledi objašnjenje zašto i u kojoj meri su potrebne različite hranljive materije. Takođe ćemo se osvrnuti na preporuke dijetetičara i nutricioniste.  

Makronutrijenti

Makronutrijenti su hranljive materije koje su ljudima potrebne u relativno velikim količinama. Tu spadaju sledeće grupe:

• Ugljeni hidrati
• Proteini
• Masti
• Voda

Ugljeni hidrati

Šećer, skrob i vlakna su vrste ugljenih hidrata. Dobijamo ih iz žitarica, voća i povrća.

Šećeri su prosti ugljeni hidrati. Naši organizmi brzo razgrađuju i apsorbuju šećere i prerađen skrob. Oni mogu brzo da podignu energiju, ali ne pružaju dugotrajnu sitost. Takođe, šećeri i skrob mogu izazvati nagli skok nivoa šećera u krvi. Česti skokovi šećera povećavaju rizik od insulinske rezistencije, a onda i dijabetesa tipa 2 i njegovih komplikacija.

Organizam razlaže neke vrste vlakana i koristi ih za energiju, deo vlakana se metaboliše crevnim bakterijama, dok ostale prolaze kroz telo.

Vlakna i neprerađeni skrob su složeni ugljeni hidrati i telu je potrebno neko vreme da ih razgradi i apsorbuje. Nakon što pojede vlakna, osoba će duže osećati sitost. Ona su značajna, jer mogu da smanje rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i kolorektalnog raka.

Složeni ugljeni hidrati su zdraviji izbor od šećera i rafinisanih ugljenih hidrata.

Proteini

Proteini se sastoje od aminokiselina- organskih jedinjenja koja se javljaju u prirodi. Dobijamo ih iz mesa, ribe, jaja, mlečnih proizvoda, orašastih plodova, mahunarki.

Postoji 20 aminokiselina: 9 su esencijalne, što znači da ljudi moraju da ih dobiju iz hrane, dok ljudsko telo može samo da proizvede ostalih 11.

Neke namirnice obezbeđuju kompletan protein, što znači da sadrže sve esencijalne aminokiseline koje su telu potrebne. Ostala hrana sadrži različite kombinacije aminokiselina.

Većina biljne hrane ne sadrži kompletan protein, tako da osoba koja praktikuje vegansku ishranu treba da jede kombinaciju namirnica, koje obezbeđuju esencijalne aminokiseline tokom dana.

Masti

Masti su neophodne da:

• podmazuju zglobove
• pomažu organima da proizvode hormone
• omogućavaju telu da apsorbuje određene vitamine
• smanjuju upale
• doprinose očuvanju zdravlja mozga

Previše unosa masti može dovesti do gojaznosti, visokog holesterola, bolesti jetre i drugih zdravstvenih problema.

Međutim, zavisi i koja vrsta masti se unosi u organizam:

Nezasićene masti , kao što je maslinovo ulje, su zdravije od zasićenih masti, koje obično potiču od životinja.

Voda

Telo odraslog čoveka sadrži do 60% vode i ona mu je neophodna za mnoge procese u organizmu.

Voda ne sadrži kalorije i ne daje energiju, ona hidrira organizam.

Stručnjaci preporučuju konzumiranje 2 litra ili 8 čaša vode dnevno za odrasle, u šta spada i voda iz dijetetskih izvora, poput voća i povrća.

Adekvatna hidratacija rezultira bledo žutim urinom.

Potreba za vodom zavisi od veličine tela i starosti pojedinca, faktora životne sredine, nivoa aktivnosti, zdravstvenog statusa itd.

Mikronutrijenti

Mikronutrijenti su neophodni u malim količinama. Oni uključuju vitamine i minerale. Proizvođači ih ponekad dodaju u hranu, a primeri su obogaćene žitarice i pirinač. Imamo sledeću klasifikaciju:

• Minerali: kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, cink, gvožđe, magnezijum, bakar, selen
• Vitamini:

1. rastvorljivi u vodi: osam vitamina B i vitamin C
2. rastvorljivi u mastima: vitamini A, D, E i K

Minerali  

Telu su neophodni ugljenik, vodonik, kiseonik i azot za pravilno funkcionisanje.

Takođe su mu potrebni minerali u ishrani, kao što su gvožđe, kalijum, natrijum…

U većini slučajeva, raznovrsna i uravnotežena ishrana će obezbediti minerale koji su vam potrebni. Ako dođe do nedostatka, lekar tada može preporučiti suplemente.

Evo nekih minerala koji su telu potrebni za dobro funkcionisanje:

Kalijum

Kalijum je elektrolit. Omogućava pravilan rad bubrega, srca, mišića i nerava. Smernice o ishrani preporučuju da odrasli konzumiraju 4.700 mg kalijuma svaki dan.

Premalo unosa kalijuma može dovesti do visokog krvnog pritiska, moždanog udara i kamena u bubregu.

Previše može biti štetno za ljude sa bolestima bubrega.

Dobri izvori kalijuma su: avokado, kokosova voda, banane, sušeno voće, tikvice, pasulj i sočivo.  

Natrijum

Natrijum je elektrolit koji pomaže da:

• održava funkciju nerava i mišića
• reguliše nivo tečnosti u telu

Premalo natrijuma može dovesti do hiponatrijemije. Simptomi uključuju letargiju, konfuziju i umor.

Previše može dovesti do visokog krvnog pritiska, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.

Kuhinjska so, koja se sastoji od natrijuma i hlorida, popularan je začin. Međutim, većina ljudi konzumira previše natrijuma, jer se već prirodno nalazi u većini namirnica.

Stručnjaci preporučuju da se ne dodaje kuhinjska so u ishranu. Trenutne smernice preporučuju konzumiranje ne više od 2.300 mg natrijuma dnevno ili oko jedne kašičice.

Ljudi sa visokim krvnim pritiskom ili oboljenjem bubrega treba da smanje upotrebu soli.

Kalcijum

Telu je potreban kalcijum za formiranje kostiju i zuba. Takođe je važan da podržava nervni sistem, kardiovaskularno zdravlje i druge funkcije organizma.

Premalo kalcijuma može dovesti do slabljenja kostiju i zuba. Simptomi teškog nedostatka uključuju peckanje u prstima i promene u srčanom ritmu, što može biti opasno po život.

Previše može dovesti do zatvora, kamena u bubregu i smanjene apsorpcije drugih minerala.

Trenutne smernice za odrasle preporučuju konzumaciju 1.000 mg dnevno i 1.200 mg za žene starije od 51 godine.

Dobri izvori kalcijuma su mlečni proizvodi, tofu, mahunarke i zeleno, lisnato povrće.  

Fosfor

Fosfor je prisutan u svim telesnim ćelijama i doprinosi zdravlju kostiju i zuba.

Premalo fosfora može dovesti do bolesti kostiju, uticati na apetit, snagu mišića i koordinaciju. Premalo fosfora dovodi do anemije, većeg rizika od infekcije, osećaja peckanja na koži i konfuzije.

Malo je verovatno da će previše fosfora u ishrani izazvati zdravstvene probleme, ali je toksičnost moguća zbog suplemenata, lekova i problema sa metabolizmom fosfora.

Odrasli treba da imaju za cilj da konzumiraju oko 700 mg fosfora svaki dan.

Dobri izvori fosfora su mlečni proizvodi, losos, sočivo i indijski orah.

Magnezijum

Magnezijum doprinosi funkciji mišića i nerava. Pomaže u regulisanju krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi i omogućava telu da proizvodi proteine, kosti i DNK.

Premalo magnezijuma može dovesti do slabosti, mučnine, umora, nemirnih nogu, spavanja i drugih simptoma.

Previše može dovesti do problema sa varenjem i na kraju, srčanih problema.

Orašasti plodovi, spanać i pasulj su dobri izvori magnezijuma.

Odraslim ženama je potrebno 320 mg magnezijuma svaki dan, a odraslim muškarcima 420 mg.

Cink

Cink igra ulogu u zdravlju ćelija tela, imunološkom sistemu, zarastanju rana i stvaranju proteina.

Premalo može dovesti do gubitka kose, rana na koži, promene ukusa ili mirisa i dijareje, ali to je retko.

Previše može dovesti do problema sa varenjem i glavobolje.

Odraslim ženama je potrebno 8 mg cinka dnevno, a odraslim muškarcima 11 mg.

Izvori cinka u ishrani uključuju ostrige, govedinu, obogaćene žitarice za doručak i pasulj.   

Gvožđe

Gvožđe je neophodno za formiranje crvenih krvnih zrnaca, koje prenose kiseonik u sve delove tela. Takođe, igra ulogu u formiranju vezivnog tkiva i stvaranju hormona.

Premalo gvožđa može dovesti do anemije, uključujući probleme sa varenjem, slabost i poteškoće u razmišljanju.

Previše može dovesti do problema sa varenjem, a veoma visoki nivoi mogu biti fatalni.

Dobri izvori gvožđa uključuju obogaćene žitarice, goveđu jetru, sočivo, spanać, blitva, kopriva, kao i crna čokolada sa većim procentom kakaa.

Odraslima je potrebno 8 mg gvožđa dnevno, ali je ženama potrebno 18 mg tokom reproduktivnih godina.

Mangan

Telo koristi mangan za proizvodnju energije, mangan takođe igra ulogu u zgrušavanju krvi i podržava imuni sistem.

Premalo mangana može dovesti do slabljenja kostiju kod dece, osipa na koži kod muškaraca i promena raspoloženja kod žena.

Previše može dovesti do tremora, mišićnih grčeva i drugih simptoma, ali samo u veoma velikim količinama.  

Dagnje, lešnici, smeđi pirinač, leblebije i spanać obezbeđuju mangan.

Odraslim muškarcima je potrebno 2,3 mg mangana svakog dana, a ženama 1,8 mg.  

Bakar

Bakar pomaže telu da stvara energiju i proizvodi vezivna tkiva i krvne sudove.

Premalo bakra može dovesti do umora, mrlja svetle kože, visokog holesterola i poremećaja vezivnog tkiva, ali to su retki slučajevi.

Previše bakra može dovesti do oštećenja jetre, bolova u stomaku, mučnine i dijareje. Previše bakra smanjuje apsorpciju cinka.

Dobri izvori bakra su goveđa jetra, ostrige, krompir, pečurke, susam i suncokretovo seme.

Odraslima je potrebno 900 mikrograma bakra svakog dana.

Selen

Selen se sastoji od preko 24 selenoproteina i igra ključnu ulogu u reproduktivnom zdravlju i zdravlju štitne žlezde. Kao antioksidans, takođe može sprečiti oštećenje ćelija.

Previše selena može izazvati dah belog luka, dijareju, razdražljivost, osip na koži, lomljivu kosu ili nokte i druge simptome.

Premalo može dovesti do srčanih bolesti, neplodnosti kod muškaraca i artritisa.

Odraslima je potrebno 55 mg selena dnevno.

Brazilski orasi su odličan izvor selena. Ostali biljni izvori uključuju spanać, zobene pahuljice i pasulj. Tunjevina, šunka i obogaćeni makaroni su takođe pravi izvor selena.

Vitamini

Ljudima su potrebne male količine raznih vitamina. Neki od njih, kao što je vitamin C, takođe su i antioksidansi. To znači da pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja uklanjanjem toksičnih molekula iz tela, poznatih kao slobodni radikali.

Vitamini rastvorljivi u vodi

Potrebno je da redovno konzumirate vitamine rastvorljive u vodi, jer ih telo brže uklanja i ne može ih lako skladištiti. Pogledajte sledeću tabelu:

Vitamini rastvorljivi u mastima

Organizam apsorbuje vitamine rastvorljive u mastima kroz creva uz pomoć masti (lipida), može ih skladištiti i ne uklanja ih tako brzo. Ljudi koji su na ishrani sa niskim sadržajem masti možda neće moći da apsorbuju dovoljno ovih vitamina. Ako se previše natalože, mogu nastati zdravstveni problemi. Pogledajte tabelu:

Napomena:  Multivitamini su dostupni za kupovinu u apotekama, prodavnicama ili internetu, ali bi svakako trebalo da razgovarate sa svojim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja bilo kakvih suplemenata, kako biste proverili da li su pogodni za vaše potrebe.

Antioksidansi

Neki hranljivi sastojci imaju ulogu i kao antioksidansi. To mogu biti vitamini, minerali, proteini ili druge vrste molekula. Oni pomažu telu da ukloni toksične supstance poznate kao slobodni radikali ili reaktivne vrste kiseonika. Ako previše slobodnih radikala ostane u organizmu, može doći do oštećenja ćelija i bolesti.

Piramida ishrane

Piramida ishrane je grafički prikaz koji služi kao smernica za pravilnu ishranu i uravnoteženi unos različitih hranljivih materija. Ovakva organizacija ishrane vam pomaže da bolje razumete kako treba da se hranite kako biste očuvali svoje zdravlje. Postoji nekoliko različitih verzija piramida ishrane, ali ovde ćemo obratiti pažnju na klasičnu verziju.

Klasična piramida ishrane

Klasična piramida ishrane ima različite horizontalne slojeve koji predstavljaju kombinaciju grupe namirnica, s tim da su osnovni principi isti:

Žitarice: Osnovu piramide čini grupa žitarica, hleba i testenina. S obzirom da je to najveći deo piramide, preporučuje se da treba da čini veći deo vašeg unosa kalorija. Ove namirnice su bogate ugljenim hidratima, vlaknima i B vitaminima.

Povrće i voće: Iznad žitarica nalaze se slojevi sa povrćem i voćem. Ove grupe su izvor vitamina, minerala i vlakana. Preporučuje se da konzumirate raznovrsne boje i vrste povrća i voća kako biste obezbedili različite hranljive materije.

Mlečni proizvodi i proteini: U sledećim slojevima nalaze se mlečni proizvodi (poput mleka, jogurta i sira) i izvor proteina (poput mesa, ribe, jaja i mahunarki). Navedeni slojevi su važni za unos proteina i kalcijuma, ali namirnice treba unositi umereno.

Masti: Na vrhu piramide su masti i šećeri. Masti su potrebne telu, ali treba ih unositi umereno, s tim što se prednost daje dobrim uljima poput maslinovog. Šećeri treba da budu minimalni u ishrani, budući da unos velike količine šećera može biti štetan za zdravlje.

Pravilno korišćenje piramide ishrane

Raznolikost: osnova zdrave ishrane je raznolikost. Pokušajte da uključite različite vrste namirnica iz svake grupe kako biste obezbedili širok spektar hranljivih materija.

Umerenost: važno je da unosite hranu umereno. Ovo se odnosi na veličinu porcija, kako biste održavali kalorijsku ravnotežu.

Hidratacija: uzimajte dovoljno vode, iako se voda obično ne prikazuje na piramidi, hidratacija je veoma važna za zdravu ishranu.

Prilagođavanje potrebama: ishrana može varirati zavisno od individualnih potreba i specifičnih dijetetskih zahteva, kao što su alergije ili intolerancije na određene namirnice.

Piramida ishrane je korisna smernica, ali treba imati na umu da se individualne potrebe mogu razlikovati. Preporučuje se da se konsultujete sa nutricionistom kako biste dobili precizne smernice za svoju ishranu. Pravilna ishrana je baza za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti, a piramida ishrane vam može pomoći da razumete osnovne principe uravnotežene ishrane i da ih se okvirno pridržavate.

Suština ishrane je u umerenosti i balansiranju namirnica koje unosite u vaš organizam.

Dijetalna ishrana: zdravlje i kontrola telesne mase

Dijetalna ishrana predstavlja pristup unosa hrane koji ima za cilj očuvanje zdravlja, održavanje fizičke forme i regulisanje telesne mase.

Raznolikost nutrijenata u ishrani

Osnova dijetalne ishrane je raznolikost nutrijenata. Telu su potrebni proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini i minerali da bi pravilno funkcionisalo. Pravilna ishrana, kao što smo već iznad opisali, treba da uključuje različite izvore ovih hranljivih materija, kako bi se obezbedila kompletna paleta potrebnih nutrijenata.

Proteini: su esencijalni za izgradnju i obnovu ćelija, mišića i tkiva. Uključivanje različitih izvora proteina poput mesa, ribe, jaja, mahunarki i mlečnih proizvoda obezbeđuje sve esencijalne aminokiseline.

Ugljeni hidrati: su glavni izvor energije. Integralne žitarice, povrće i voće pružaju kompleksne ugljene hidrate sa vlaknima, obezbeđujući dugotrajnu energiju i dobru probavu.

Masti: su važne za apsorpciju određenih vitamina i očuvanje zdravlja ćelijskih membrana. Zdrave masti, poput maslinovog ulja, avokada i orašastih plodova, treba da budu deo svakodnevne ishrane.

  Vitamini i minerali: raznovrsno voće, povrće i orašasti plodovi pružaju širok spektar vitamina i minerala koji su neophodni za različite funkcije u organizmu.

Kalorijski balans i kontrola porcija

Balansiranje unosa kalorija u odnosu na potrebe tela i kontrola porcija osnovni su principi dijetalne ishrane.

Prekomerni unos kalorija može dovesti do gojaznosti, dok nedovoljan unos može izazvati gubitak telesne mase i nutritivne deficite.

• Kontrola porcija:

Tačno definisana veličina porcija pomaže u održavanju balansa unosa kalorija. Ovo može uključivati češće, manje obroke kako bi se održala stabilna energetska ravnoteža.

• Praćenje unosa kalorija:

Svesno praćenje unosa kalorija može pomoći u postizanju optimalne telesne mase. Različite metode, poput vođenja dnevnika ishrane, mogu biti korisne u ovom procesu.

• Hidratacija i važnost vode :

Hidratacija je jako važna za dijetalnu ishranu. Voda potpomaže procese varenja, održava ravnotežu elektrolita i pomaže u regulaciji telesne temperature.

Preporučuje se da odrasli prosečno konzumiraju od 6 do 8 čaša vode dnevno, ali stvarne potrebe variraju u zavisnosti od faktora kao što su nivo fizičke aktivnosti i klimatski uslovi.

Principi popularnih dijetetskih ishrana

Svaka osoba je jedinstvena, pa je važno prilagoditi dijetalni pristup individualnim potrebama i ciljevima. Postoje različite dijetalne ishrane, a među popularnima su keto, hrono, mediteranska, paleo, autofagija, proteinska, vegetarijanska i mnogo drugih. Napravićemo kratak osvrt na nekoliko popularnih ishrana:

Principi hrono ishrane

Hrono dijeta podstiče konzumiranje hrane u određenim vremenskim intervalima, uz fokus na sinhronizaciji sa cirkadijalnim ritmom tela. Ovo podrazumeva pridržavanje prirodnih ritmova dnevnog i noćnog ciklusa.

• Ishrana na hrono dijeti
• Doručak kao glavni obrok: konzumiranje kalorično bogatog doručka.
• Umereni ručak: unos uravnotežene količine proteina i ugljenih hidrata.
• Laganija večera: fokus na laganijoj večeri, sa manje ugljenih hidrata.
• Efekti hrono dijete
• Poboljšan metabolizam: prilagođavanje ishrane biološkom satu tela.
• Regulacija telesne mase: kontrolisanje unosa hrane u skladu sa ritmom tela.
• Poboljšan san: pravilna ishrana može pozitivno uticati na kvalitet sna.
• Mane
• Precizno pridržavanje vremenskih intervala obroka: izazov u modernom načinu života
• Nedovoljna naučna podrška: nedovoljno istražena i potvrđena ishrana

Principi keto ishrane

Keto dijeta se zasniva na principu smanjenog unosa ugljenih hidrata, čime se telo prisiljava da koristi masti kao primarni izvor energije. Ovo dovodi do stanja poznatog kao ketoza, gde jetra proizvodi ketonska tela iz masti.

• Ishrana na keto dijeti
• Visok unos masti: oko 70-75% ukupnih dnevnih kalorija dolazi iz masti.
• Umereno proteina: proteini čine oko 20-25% dnevnog unosa.
• Nizak unos ugljenih hidrata: ograničavanje unosa ugljenih hidrata na oko 5-10% dnevnih kalorija.
• Efekti keto dijete
• Brz gubitak težine: ketoza može ubrzati gubitak težine.
• Povećana energija: masti postaju efikasan izvor energije.
• Kontrola nivoa šećera u krvi: pomaže u stabilizaciji nivoa šećera.
• Mane:
• Ograničava unos voća i povrća.
• Moguće nuspojave poput "ketonske gripe" (simptomi poput umora, glavobolje).

Principi paleo ishrane

Paleo ishrana se bazira na načinu ishrane naših dalekih predaka (paleolit), pre nego što su se pojavile moderna poljoprivreda i industrijska prerada hrane.

• Karakteristike:
• Uključuje meso, ribu i morske plodove, jaja, povrće, voće, orašaste plodove i semenke, zdrave masti: maslinovo ulje, kokosovo ulje, avokado
• Isključuje: žitarice (pšenica, raž, ječam), mlečne proizvode, mahunarke, prerađena ulja
• Cilj: prevencija od dijabetesa tipa 2 i nekih vrsta raka
• Efekti paleo ishrane:
• Gubitak težine: zbog visokog unosa proteina i vlakana, koji doprinose osećaju sitosti.
• Stabilizacija nivoa šećera u krvi: izostavljanjem brzih ugljenih hidrata i šećera
• Poboljšana energija i fokus: veći unos proteina i zdravih masti
• Smanjenje upalnih stanja: ishrana bogata antioksidansima iz povrća i voća
• Poboljšana probava: visok unos vlakana iz povrća, voća, orašastih plodova i semenki
• Mane:
• Izbacivanjem određenih grupa namirnica, poput mlečnih proizvoda i žitarica, može doći do nedostatka određenih nutrijenata, poput kalcijuma i vitamina D.

Vegetarijanska ishrana

Vegetarijanska ishrana je oblik zdrave ishrane i isključuje meso. Ova dijeta se bazira na biljnoj hrani, kao što su voće, povrće, žitarice, orašasti plodovi, semenke, ali uključuje jaja i mlečne proizvode.

• Karakteristike:
• Principi: isključuje meso, ali dozvoljava konzumaciju mlečnih proizvoda, jaja, povrća, voća, orašastih plodova i semenki.
• Cilj: etički i zdravstveni razlozi.
• Prednosti:
• Povezanost sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti.
• Povećan unos vlakana i antioksidanasa.
• Mane:
• Moguće poteškoće u zadovoljavanju potreba za određenim hranljivim materijama, poput vitamina B12.
• Zahteva pažljivo planiranje kako bi se izbegli nutritivni deficiti.  

Mediteranska ishrana

Mediteranska ishrana je stil ishrane inspirisan tradicionalnom ishranom zemalja koje okružuju Mediteransko more.

• Karakteristike:
• Principi: fokus na voću, povrću, integralnim žitaricama, maslinovom ulju, ribi i orašastim plodovima.
• Cilj: smanjenje rizika od srčanih bolesti i dijabetesa.
• Prednosti:
• Bogata antioksidansima i omega-3 masnim kiselinama.
• Ukusna i raznolika ishrana.
• Mane:
• Može biti skupa.
• Zahteva pažljivo planiranje obroka.

Dijetalna ishrana nije samo privremena promena u ishrani, već stil života usmeren ka dugotrajnom održavanju zdravlja i optimalne telesne mase. Kroz raznoliku ishranu, kontrolu unosa kalorija i prilagođavanje individualnim potrebama, dijetalna ishrana postaje neophodna i obezbeđuje celokupno blagostanje.

Napomena:  Pre bilo kakvih značajnih promena u ishrani, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom- nutricionistom kako bi se obezbedilo da dijetalni plan bude siguran i efikasan za pojedinca.

Pravilna ishrana kao dugoročna investicija

Pravilna ishrana nije samo kratkotrajna dijeta; to je dugoročna investicija u vaše zdravlje i celokupno psihofizičko blagostanje. Održavanje pravilne ishrane može smanjiti rizik od raznih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, srčane bolesti i gojaznost.

Obratite pažnju na svoju ishranu, balansirajte unos hranljivih materija, vodite računa o količinama, kao i vrstama namirnica koje jedete kako biste postigli najbolje rezultate za svoje telo i dugoročno zdravlje.

Pravilan unos vitamina i minerala koje treba da obezbedite svom organizmu omogućiće vam da spremni dočekate zimu, a sve preparate ćete pronaći u našoj Apoteci Online.